Korona opustošila hadžiluk

„I obznani svijetu hadž, dolazit će to pješke i na svakoj umornoj kamili stizat će ti i iz svih kotlina dubokih”, piše u kuranskoj suri „Hadž”, ali ove godine prvi put u novijoj istoriji u Meki neće biti muslimanskih vernika iz svih krajeva sveta.

Saudijske vlasti su se nedeljama dvoumile da li da zbog pandemije korone potpuno odustanu od hadžiluka, jednog od pet stubova islamske vere, ili da smanje broj inostranih hodočasnika. Na kraju – niti je suspendovan hadž, niti su dozvoljeni dolasci iz sveta.

Umesto 2,5 miliona hadžija rodom od Indonezije do Nigerije, koji su prošle godine bili u Meki, ove godine je broj sveden na samo oko hiljadu. Tri četvrtine su odabrani stranci iz 160 nacija koji žive u Saudijskoj Arabiji i koji do sada nisu obavili hadžiluk, dok saudijske hadžije čine zdravstveni radnici i pripadnici snaga reda koji su se oporavili od kovida 19.

Vlasti ne bi da se ponove događaji iz 1821. i 1865, kada je kolera tokom hadžiluka odnela 20.000, odnosno 15.000 života i proširila se svetom. Pre sedam-osam godina epidemija MERS-a izazvala je smrt više od 850 osoba.

Saudijska Arabija ima oko 267.000 zaraženih i više od 2.700 preminulih, najviše u Zalivu, pa je morala da preduzme drakonske mere, iako hadžiluk i „mali hadžiluk” – umra – donose godišnji prihod od 12 milijardi dolara.

Meka, kao i drugi sveti grad Medina, bila je zatvorena od kraja februara i sve vreme svetog meseca ramazana, kada saudijsku kraljevinu poseti blizu 20 miliona vernika. Sve džamije u zemlji otvorene su krajem maja, ograničenja u Meki ukinuta su krajem juna, ali se gubici već procenjuju na deset milijardi dolara.

Vlasti su donele uputstva koja menjaju ustaljene rituale. Čitav kompleks je dezinfikovan. U Veliku džamiju moći će da uđu samo oni s posebnim dozvolama, na druga sveta mesta samo oni koji su testirani, a posle ritualnih obreda moraće da budu u dvonedeljnom karantinu. Nema dolaska starijih od 50 godina i onih sa hroničnim oboljenjima.

Sveta voda sa bunara Zamzam u Meki biće deljena u plastičnim flašicama. Vernici su obavezni da nose maske, održavaju distancu i da donesu svoje molitvene ćilime.

Po jednom od rituala, hodočasnici bacaju sedam kamenčića šljunka na tri stuba podignuta na mestu za koje se veruje da se tu đavo pojavio praocu Avramu, proroku Ibrahimu kod muslimana. Kamenovanjem šejtana vernik se pred Alahom zaklinje da nečastivom neće dopustiti da ga ponovo navede na greh. Svi kamenčići, koje su vernici do sada prikupljali usput, ove godine su sterilisani i zapakovani u plastične kesice.

Hodočasnici posle toga uklanjaju kosu ili briju glave da bi takvi sedam puta kružili oko Ćabe u Velikoj džamiji u Meki, Beit Alah, Alahovoj kući, prema kojoj se 1,8 milijardi muslimana sveta okreće dok klanja pet dnevnih molitvi.

Ćaba je i ove godine prekrivena novom, 650 kilograma teškom crnom svilenom tkaninom na kojoj su kaligrafski ispisane sure iz Kurana. Stotine ljudi radile su „kisvu” ugrađujući 12 kilograma zlatnih i 25 kilograma srebrnih niti, ali će sasvim retki imati priliku da je uživo vide i dodirnu ili da omirišu parfeme kojima je natopljena.

Ovce, krave i kamile dočekuju svoj Sudnji dan. Ove godine njihov broj će biti manji od uobičajenih stotina hiljada, ali ništa ne može da zameni žrtvovanje u prvom danu Praznika žrtve – Eid al Adhe – koji počinje 31. jula.

Kako islam prihvata sve proroke judaizma i hrišćanstva, praznik je podsećanje na prapočetke jednoboštva i na legendu o patrijarhu Avramu (Ibrahimu), koji je svoju posvećenost bogu bio spreman da dokaže žrtvujući sina Isaka (Išmaila), ali ga je Gospod u poslednjem trenutku zaustavio i naložio mu da umesto sina žrtvuje ovcu.

Žrtva je verska obaveza još od nastanka islama u 7. veku. „Zbog toga nema nikakve zamene za žrtvovanje ovce”, kaže Soad Ibrahim, profesorka sa kairskog univerziteta Al Azhar, najvećeg autoriteta sunitskog islama.

Muslimani se drže „udheje”, običaja da trećinu ovce daju siromasima, drugu podele rođacima i prijateljima, a ostatak zadrže. Obaveza davanja siromasima – zakat – jedan je od pet temelja islamske vere, među kojima je i odlazak na hadžiluk, ukoliko to dopuštaju zdravlje, novac i – epidemiološka situacija.