Rat kajsijama u Moskvi

Posledice nedavno obnovljenog konflikta Jermenije i Azerbejdžana izazvale su probleme državama u kojima su se sukobili pripadnici njihove dijaspore, ali je to potencijalno najopasnije za Rusiju. Predsednik Vladimir Putin je rekao da je obnavljanje tog okršaja veoma osetljivo pitanje za Rusiju, a zvanična Moskva, kao članica OEBS-ove Minske grupe (uz Francusku i SAD) poziva na pronalaženje mirnog rešenja. Nikome kao Rusiji nije značajno da zadrži stabilnost na južnom Kavkazu, ne samo zbog svoje južne granice, nego i zbog brojne dijaspore država koje su vekovima konfrontirane, a čine veliki deo ruskog stanovništva.

Za sada je jedino premijer Jermenije Nikol Pašinjan upozorio da sukobi imigranata iz Jermenije i Azerbejdžana u Moskvi mogu da budu usmereni na destabilizaciju Rusije i da ih izaziva „treća strana”. On je pozvao svoje sunarodnike u Rusiji da ne podležu provokacijama i da shvate da su „treće” snage koje imaju antijermenske ekspanzionističke namere na južnom Kavkazu zainteresovane za destabilizaciju Rusije.

Policija je uhapsila 25 učesnika masovnih sukoba u Moskvi i širom Rusije, od kojih je najteža bila tuča na jugu glavnog grada. Više od polovine uhapšenih je optuženo za učešće u huliganskim neredima. Istina, slične kavge su se događale i u Londonu, Briselu i Los Anđelesu, uglavnom ispred ambasada država u sukobu, ali pravi ulični rat među pripadnicima jermenske i azerbejdžanske dijaspore u Rusiji je mnogo opasniji.

U diplomatskom ratu, u kojem Turska podržava Azerbejdžan, a zvaničnici u Jerevanu direktno optužuju Ankaru da je podstakla snage u Bakuu da pokrenu vojni napad – Pašinjan nema bezrezervnu podršku Moskve. Naprotiv. Čak se postavlja pitanje da li bi Kremlj uopšte reagovao u tom ratu. Izvesno je da Moskva pokušava da izbegne trenutak odluke, jer su odnosi Jermenije i Rusije posle „plišane revolucije” u Jerevanu 2018. godine i dolaska na vlast prozapadnih snaga – mnogo gori.

Nova vlast, koju predvodi Pašinjan, uhapsila je bivšeg predsednika Roberta Kočarjana i načelnika Generalštaba Jurija Hačaturova, koji je u tom trenutku bio generalni sekretar Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i u njoj predstavljao svoju državu. Kočarjan i Hačaturov optuženi su za rušenje ustavnog poretka prilikom nasilnih demonstracija 2008. godine. Hačaturov je uživao veliki ugled među veteranima jer je bio aktivni učesnik rata u Nagorno-Karabahu, nakon kojeg je Jermenija ovladala ovim prostorom. On se u Jerevanu pojavio kao svedok na suđenju Kočarjanu, da bi mu potom uručili optužnicu i izveli ga na optuženičku klupu na kojoj je već sedeo njegov vrhovni komandant.

Moskva ovo nije zaboravila. Pogotovo ne udar na ODEKB-a. Promena režima u Jermeniji, koja je usledila kao posledica pritisaka Zapada, dovela je do toga da je Rusija sada u boljim odnosima sa Azerbejdžanom, bivšim članom ODKB-a, nego sa Jermenijom, koja je i dalje član ove vojne organzacije. U Jermeniji se nalaze i dve vojne ruske baze. Ali, Rusija prodaje oružje i Azerbejdžanu.

Upiranje prstom u Tursku, saveznicu Azerbejdžana, koja navodno inicira i sukobe u Rusiji, samo je ubrzanje koje Moskva želi da izbegne. Putin i Erdogan su u čestom telefonskom kontaktu, a poslednji razgovor održan je u ponedeljak. S druge strane, vlada u Bakuu tvrdi da su provokacije na granici (ovog puta ne na spornim tačkama razdvajanja Nagorno-Karabaha u okviru Azerbejdžana) izazvali Jermeni s namerom da u sukob uvuku Rusiju i ODKB, što bi otvorilo gotovo nezaustavljiv niz napetosti u odnosima sa Turskom, pa i Iranom, a razbuktavanje sukoba otvorilo bi južni prilaz srcu Rusije. U ovim kalkulacijama ne bi trebalo zaboraviti i interese SAD i EU, koje Rusi smatraju organizatorima rušenja vlasti u Jerevanu i okolnim državama (Gruzija i Ukrajina).

Pozivi na društvenim mrežama na međusobne obračune su oprobano sredstvo kojim se povećava kritična masa nezadovoljnika spremnih za okršaj. Ovog puta azerbejdžanski „rat objavljen jermenskim kajsijama” je utišan jer je roba iz Jermenije preusmerena u tržne centre koje ne drže Azeri, a propadanje voća su sprečili i sami Jermeni u Rusiji, koji su otkupili hiljade tona kvarljive robe. Inače, dvojica Azerbejdžanaca sa „Forbsove” liste najbogatijih sedam godina drže lanac prehrambenih prodavnica koje snabdevaju 15 odsto tržišta. Zabranu uvoza jermenskih proizvoda (rakija, džem, voće) Azerbejdžanci nazivaju građanskim stavom, a Jermenija diskriminacijom.