Posle reka i šuma, šta je sledeće...

Kada ovih dana „slavimo” odluku o moratorijumu na gradnju novih mini-hidroelektrana (MHE) na teritoriji opštine Pirot, zaboravljamo da još stotine vodenih tokova stoji na „raspolaganju” takozvanim investitorima. Borimo se, podsećamo, povremeno pišemo o rekama Stare planine, Kraljeva, Goča, Jošanice...

Znate za Štrpce, Brezovicu, Sirinićku župu?

Tamo je pronađen izvor nafte i zemnog gasa, verovatno najbogatiji u ovom delu Evrope (ako se to može reći), a govori se o ogromnim naslagama silicijuma, plutonijuma... I zato, kažu, u interesu građana, lokalne vlasti mirno posmatraju, podržavaju, najblaže rečeno učestvuju u devastiranju Šar planine, reka, potoka, šuma...

A upravo to je ono što se dešava. Sve reke, potoke, izvore... tako¾vani. investitori stavljaju u cevi. Navodno, grade neophodne, preko potrebne MHE. Uništavaju se izvori pijaće vode, rečna korita, biodiverzitet. Čak i u samom nacionalnom parku. Otimaju vodu... Šta je sledeće? Šume, livade, dvorišta, groblja?

Jedino bogatstvo tih ljudi je priroda. I to im se oduzima, otima. Da parafraziram pesmu pastora Martina Nimelera o ćutanju i nereagovanju na uspon nacizma. „Prvo su došli po vodu, onda će doći po šume, zemlju, vašu kuću...”

Nebojša Redžić,
„Čuvari Šare”