Posramljeni u čekaonici punoj žena

Na poslovnim ručkovima je obilno jeo, posle bi ga „zaboleo stomak” i morao je u kupatilo. Kolege nisu ništa sumnjale. Kod kuće nije tražio dodatak za trpezom, ali je znao da opustoši frižider kad ostane sam. To ga je odalo – prazan frižider i tragovi povraćanja u kupatilu. Na molbu supruge, obratio se stručnjaku za poremećaje u ishrani, prošavši posramljeno kroz čekaonicu punu žena, uglavnom mladih.

Slučaj poznatog britanskog političara Džona Preskota (69), svojevremeno zamenika Tonija Blera, potvrdio je da poremećaji kao što su bulimija, anoreksija i prejedanje nisu rezervisani samo za pripadnice lepšeg pola. Razlika je u tome što muškarci nerado priznaju gubitak kontrole i strahuju da će izgubiti na muževnosti ako se sazna da kubure sa nečim što se prvenstveno odnosi na žene i sve češće na homoseksualce. Čak i ako se suoče sa strahom i obrate stručnjaku, saznaće, recimo, da se grupna terapija u njihovom gradu organizuje samo za dame. Zatim, problem često promakne i roditeljima i trenerima (za dečake je idealna težina često ulaznica za sport), ali i doktorima. 

Neke žene provedu pola života na dijetama, lepeći na frižidere fotografije zanosnih manekenki da ih odvrate od iskušenja. Cilj je određena kilaža ili prosto vitka linija. Muškarci možda ne stavljaju Dejvida Bekama ili Breda Pita da „stražare” na frižideru, ali privlačno telo sa definisanim mišićima i čuvenih šest „pločica” na stomaku sve više postaju imperativ. Mladić neće kao devojka reći da je „sam sebi odvratan i da mora na dijetu”, već da želi da „dovede telo u red”. Roditelji mogu da budu ponosni na sina koji je sa hamburgera i pica prešao na ribu i ćuretinu. Međutim, naglo gubljenje kilograma ili tragovi povraćanja znaci su za uzbunu.

Stručnjaci kažu da su poremećaji u ishrani kombinacija genetskih faktora i uticaja okoline i da to važi za oba pola. Jedno od novijih istraživanja na Harvardu pokazalo je da muškarci čine 25 odsto svih pacijenata sa anoreksijom ili bulimijom i čak 40 odsto u kategoriji takozvanih prejedača. Nekontrolisano uzimanje hrane nije zvanično priznato kao psihički poremećaj, ali ogroman broj muškaraca sa ovim problemom zbunjuje lekare.

(/slika2)Preskot je u nedavno objavljenoj autobiografiji priznao da je godinama patio od bulimije. Borba sa poremećajem koji se manifestuje patološkim prejedanjem, a potom povraćanjem hrane ili čišćenjem laksativima počela je još osamdesetih godina dok je bio u opoziciji, a nastavila se kad je došao na vlast, kao odgovor na stres koji je pratio velike obaveze i odgovornost. Posramljen, krio je svoju muku, a u tajnosti je posle obilnih banketa znao da pojede po „pet bigmekova” i, kako je priznao, gutao je sve što mu je dolazilo pod ruku – čips, slatkiše, kinesku hranu...

Politički veteran sa 37 godina poslaničkog staža prvi put je potražio stručnu pomoć pre 17 godina na nagovor supruge, prošavši kroz „čekaonicu sa milion žena”. Za sebe kaže da nije bio „uspešan bulimičar”, jer se kilogrami nisu topili. Posledica je dijabetes sa kojim danas živi.

Stručnjaci za poremećaje u ishrani pohvalili su Preskota i njegovo priznanje kao izuzetno hrabro.

„To je i jednoj devojci suviše teško da prizna, a za poznatog političara koji se bliži sedamdesetoj godini zaista je impresivno”, rekao je za „Gardijan” doktor Taj Glover.

Činjenica da nikada ranije nije imao pacijenta ovih godina navela ga je da pomisli kako tamo negde postoji armija sredovečnih muškaraca koji se stide da priznaju problem.

Za razliku od poznatih žena koje su imale poremećaj u ishrani, lista slavnih muškaraca koji su javno izneli problem prilično je skromna. Elton Džon je priznao da se lečio i izlečio od bulimije, ali je tužio „Sandej miror” i dobio spor kada je ovaj tabloid objavio da je poznati pevač na jednoj žurki sažvakanu hranu pljuvao u salvetu. Bivši reprezentativac Engleske Pol Gaskoin priznao je da se „davio” u sladoledu i kasnije povraćao. Holivudski glumac Denis Kvejd morao je da oslabi 20 kilograma za jedan film i godinama posle toga bio je opsednut izgledom, brojem unetih kalorija i kako da ih potroši u teretani. On je i dao naziv muškoj anoreksiji „manoreksija”.