Beogradu je potrebna još jedna Botanička bašta

Godine 1874. formirana je prva Botanička bašta u Beogradu, a 1889. kralj Milan Obrenović je Botaničkoj bašti poklonio 5,2 hektara voćnjaka na Paliluli uz uslov da se bašta nazove Jevremovac po dedi Jevremu Obrenoviću. U to vreme je Beograd bio varoš – kasaba u kojoj je navedeni voćnjak bio na samoj periferiji. Kroz proteklo vreme Botanička bašta je izrasla u ozbiljnu i kredibilnu kulturnu i naučnu ustanovu na korist Beogradu i Srbiji. Međutim, vreme čini svoje pa je navedena Botanička bašta trenutno mala i skučena i ne dozvoljava dalje širenje i unapređenje delatnosti.

Godine 1936. na Dorćolu – Malom Kalemegdanu formiran je Zoološki vrt na površini od 3.5 hektara, potom 7 hektara i na kraju na ukupnoj površini od 14 hektara. Po uređenosti, vrsti i broju jedinki životinjskog carstva, ZOO u Beogradu spada u sam vrh sličnih ZOO vrtova u Evropi. Nešto pre datuma osnivanja, 1931. g. na popisu je Grad Beograd imao 288.938 stanovnika. Trenutno je ZOO vrt suočen sa tri vitalna problema koje mora da reši u bliskoj budućnosti : prostor na kome se nalazi je arheološki lokalitet koji ni do danas nije u potpunosti istražen,   skučen prostor ne dozvoljava dalje širenje i unapređenje uslova za formiranje novih zajednica životinja, a uslovi u kojima žive životinje u ZOO vrtu trenutno ne omogućavaju ni normalne a kamoli optimalne humane uslove za divlje životinje, posebno onih koje prirodno zahtevaju širi prostor, izolaciju, više kretanja i uslove što bliže svom prirodnom arealu.

Ne živim u Beogradu, ali sam u tom lepom mom i našem gradu proveo pet lepih godina, pa osećam potrebu da pokrenem inicijativu da se u narednom periodu što hitnije reši pitanje formiranja još jedne, nove Botaničke bašte u Beogradu i to na obodu grada gde prirodni uslovi to optimalno omogućavaju. Takođe, i da se na obodu grada na mnogo većoj površini formira novi deo ZOO vrta gde bi bile izmeštene pre svega veće životinje koje traže i zahtevaju više prostora i više kretanja, a da se na Kalemegdanu ostavi samo minimalni deo postojećeg ZOO vrta koji nije zahtevan u pogledu prostora i kretanja.

Danas, kada Beograd ima više od 1,659.000 građana, očekujem da se javi stručna javnost i pokrene inicijativu za rešavanje ovih pitanja, a tu najpre mislim na naučnu javnost, urbaniste, ekologe, društva za zaštitu životinja, ali i svih građana koji žele da nam glavni grad izgleda lepše i bolje na dobrobit budućih pokolenja. Nije sve u visokoj gradnji i betonu. Postoji i ono što se zove očuvanje prirode.

Milovan Smiljković,
Kraljevo