Hrabri i odvažni zdravstveni radnici

Kao i većina građana Srbije, pod utiskom informacija o prolasku pandemije virusa korona, i ja sam se opustio i počeo slobodno da se krećem i komuniciram. Pala je odluka da supruga i ja idemo na odmor na Zlatibor. Putovanje autobusom, opuštenost putnika i dužina putovanja doprinela je tome da sam postao „korona pozitivan”. Javio sam se  lekaru na Vojnomedicinskoj akademiji, gde sam ušao u proceduru pregleda i zbrinjavanja pacijenata. Gužve na punktu za pregled bile su odgovarajuće porastu broja novoobolelih građana. Čekajući red za pregled i testiranje svega sam se nagledao i naslušao. Angažovani lekari i sestre VMA trudili su se da pruže potrebne zdravstvene usluge i što pre upute pacijente na lečenje. Svi pacijenti nisu bili za bolničko lečenje i tu počinju rasprave i svađe. Egoizam i sebičnost došli su do izražaja u ponašanju građana u ovakvoj situaciji. U prepoznatljivom maniru, kod nas prisutnom, svako je nastojao da reši svoj problem a solidarnost i briga za druge nije bila bitna. Zdravstveno osoblje sa začuđujućom mirnoćom sluša i pokušava da pruži jedino izvodljivo rešenje s obzirom na kapacitete za bolničko lečenje. Kada stojiš i slušaš sve to, onda postaneš svestan u kakvom mi to društvu živimo. Koliko smo to svi mi izgubili nekad prisutne i obavezne manire lepog ponašanja na javnom mestu. Počeli smo da se ponašamo nasilno, samovoljno i sa mnogo prostih i ružnih reči. Pitam se šta treba učiniti da počnemo da se lečimo od ove opasne i masovne pojave. Ako budemo morali da se privikavamo, poput korone, i živimo sa takvim pojavama onda će nam život biti tmuran i neveseo.

Na početku pandemije virusa korone svako veče aplauzima učestvovao sam u podršci zdravstvenim radnicima Srbije. Pamtim taj divan osećaj ispunjenosti zadovoljstvom zbog priznanja ljudima koji su se danonoćno borili za živote naših građana. Bio sam ponosan na njih i u svima njima sam gledao heroje savremenog doba. Svi oni su radeći na pružanju pomoći obolelim zanemarivali sve rizike i opasnosti po sopstveno zdravlje. Neki od njih u toj borbi izgubili su život i slava im i veliko ljudsko hvala.

Funkcionisanje i rad nekog sistema najbolje upoznaš kada postaneš deo njega. Tako sam i ja lečeći se na VMA, čini mi se, upoznao sistem lečenja a posebno rada zaposlenih na VMA. Rad se odvija u uslovima kada su mnogi lekari i sestre angažovani u „Areni, na Karaburmi, u Sjenici, Novom Pazaru i drugim gradovima gde sa lokalnim zdravstvenim radnicima vode borbu za živote građana Srbije. Zaposleni na VMA u situaciji kada ta ustanova prima pacijente iz cele Srbije ulažu maksimalni napor da svoj posao uspešno obave. Lekari i sestre angažovani su i na dve klinike VMA u cilju ispomoći i efikasnijeg rada. Ono što fascinira su energija i volja s kojom to čine a to je ta unutrašnja energija i snaga u zdravstvenom sistemu Srbije. Razgovarao sam sa nekim zdravstvenim radnicima i došao do zaključka da su oni svesni svega ali ljubav i odanost prema pozivu koga su odabrali izvor je njihove snage i istrajnosti u neprestanoj borbi. Imaju oni svoje obrazovanje, principe i načela po kojima postupaju u praksi. Na tom putu teško da nešto može da ih izbaci iz ravnoteže.

Dragan Paskaš,
general u penziji,
Beograd