Pisci u borbi protiv nasilja i gušenja slobode

Otvoreno pismo više od 150 pisaca, profesora i naučnika objavljeno prvobitno u magazinu „Harpers” prenela je na svom sajtu izdavačka kuća „Arhipelag”, u prevodu sa engleskog Dragane Marinković. Među potpisnicima pisma su Noam Čomski, Salman Ruždi, Margaret Atvud, Džon Banvil, Jan Buruma, Frensis Fukujama, Danijel Kelman, Parag Kana, i mnogi drugi, a njegov sadržaj govori o gušenju demokratije, slobode govora, stvaralaštva, ljudskih prava u svetu, kao i o jačanju dogme i nasilja nad humanističkim vrednostima:

„Naše kulturne institucije suočavaju se s presudnim trenutkom. Snažni protesti zbog rasne i socijalne nepravde dovode do zadocnelih zahteva za reformom policije, zajedno sa širim zahtevima za većom ravnopravnošću i uključivanjem u naše društvo, posebno u visokom obrazovanju, novinarstvu, filantropiji i umetnosti. Ali ove neophodne rasprave takođe su osnažile novi skup moralnih stavova i političkih opredeljenja koja imaju tendenciju da oslabe naše vrednosti otvorene rasprave i poštovanja različitosti u korist ideološkog konformizma. Dok pozdravljamo prvi razvoj događaja, istovremeno podižemo glas protiv drugog. Sile neoliberalizma dobijaju na snazi širom sveta i imaju moćnog saveznika u Donaldu Trampu koji predstavlja stvarnu pretnju demokratiji. Ali otpor ne sme dozvoliti da se utvrdi u sopstvenoj tvrđavi dogme ili prisile – što desničarski demagozi već iskorišćavaju. Demokratsku inkluziju koju želimo možemo postići samo ako govorimo protiv netolerantne klime koja je zavladala na svim stranama.”

U pismu se zatim navodi da slobodna razmena informacija i ideja, životna snaga liberalnog društva, svakim danom postaje sve više sužena:

„Iako bismo to očekivali od radikalne desnice, cenzura se takođe sve više širi u našoj kulturi: netolerancija suprotstavljenih stavova, moda javnog sramoćenja i ostrakizma, kao i tendencija da se složena pitanja politike pretvaraju u zaslepljujuću moralnu superiornost. Podržavamo vrednost oštrog i čak jetkog raspravljanja iz svih uglova. Ali sada se previše učestalo čuju pozivi za brzom i žestokom odmazdom kao odgovorom na uočene prestupe u govoru i mišljenju.”

Još više zabrinjava kada institucionalni lideri, u duhu panične kontrole štete, donose brze i nesrazmerne kazne umesto razmatranja predloženih promena, naglašava se u pismu i dodaje:

„Urednici su otpuštani zbog objavljivanja kontroverznih dela; knjige se povlače zbog navodne neistinitosti; novinarima je zabranjeno da pišu o određenim temama; profesori se ispituju zbog citiranja književnih dela u nastavi; istraživač je otpušten zbog kruženja recenziranog akademskog rada; dok su šefovi organizacija smenjeni zbog nečega što je ponekad samo nespretna greška“.

Bez obzira na to koji se argumenti navode povodom svakog konkretnog incidenta, rezultat je stalno sužavanje granica onoga što se može reći bez pretnji odmazdom, navode potpisnici ovog pisma i dodaju da već plaćamo cenu u sve većem otporu prema riziku među piscima, umetnicima i novinarima koji se plaše za svoj opstanak ako odstupe od konsenzusa ili čak ako mu ne pokazuju dovoljnu privrženost“.

Ova zagušljiva atmosfera na kraju će ugroziti i najbitnije vrednosti našeg doba, konstatuju pisci, profesori i naučnici koji su potpisali ovo pismo.

„Ograničenje rasprave, bilo od represivne vlade ili od netolerantnog društva, neminovno šteti onima koji nemaju moć i čini ih sve manje sposobnim za demokratsko učešće. Način da se poraze loše ideje jeste izlaganje, rasprava i ubeđivanje, a ne pokušaji da se ućutkaju ili odstrane kao nepoželjne. Odbijamo svaki lažni izbor između pravde i slobode, jer one ne mogu da postoje jedna bez druge. Kao piscima, potrebna nam je kultura koja nam ostavlja prostor za eksperimentisanje, rizik, pa čak i greške. Moramo sačuvati mogućnost neslaganja u dobroj veri bez ikakvih teških profesionalnih posledica. Ako mi sami ne budemo branili ono od čega zavisi naš rad, ne možemo očekivati da će nas braniti javnost ili država”, navodi se u pomenutom pismu.