Ne sme biti zabranjenih knjiga

Otkup knjiga za biblioteke u Srbiji svake godine izazove pažnju javnosti, a ove godine direktorka „Akademske knjige” Bora Babić kaže da je bila zatečena kada je videla da je kapitalno delo Ive Goldštajna „Jasenovac” izostavljeno sa konačnog spiska otkupljenih publikacija Ministarstva kulture, i pored toga što je komisija za otkup knjiga ovo delo bila uvrstila na zvaničnu listu za otkup i ponudila bibliotekama u Srbiji.

Bora Babić navodi da je knjiga imala odlične recenzije srpskih istoričara, da su svi relevantni mediji pisali o njoj, a autor, jedan od najuglednijih regionalnih istoričara, koji je doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu i predaje na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gostovao je i na RTS-u.

Na konkurs za otkup knjiga pristigle su 4.253 publikacije. Komisija je odabrala 2.747 naslova od 195 izdavača, ukupni tiraž otkupljenih publikacija 136.518 primeraka. Budžet konkursa je 98.192.183,90 dinara, a u komisiji su bili: Aleksandar Jerkov, predsednik, Petar Pijanović, Predrag J. Marković, Boško Milin i Vladimir Šekularac.

Gojko Božović, direktor „Arhipelaga”, kaže nam da je sadašnji model otkupa iscrpeo sopstvene mogućnosti.

– Da bi otkup mogao da ispunu svoju ulogu, neophodan je znatno veći budžet. Njegova višestepenost i učešće mnoštva aktera umanjuju njegovu transparentnost. Treba zaoštriti kriterijume, osnažiti odgovornost komisije koja bi morala da donosi većinu odluka. Najproblematičnija su ponovljena izdanja. Veliki broj njih pripremaju se samo za otkup ili se u knjigama štampanim ranijih godina samo promene dve-tri strane sa informacijama o novom izdanju. To treba najhitnije rešiti – smatra Božović, koji je iznenađen jer je knjiga koju je komisija podržala, naknadno isključena iz otkupa, reč je o „Etničkom čišćenju. Genezi koncepta” dr Vladimira Petrovića. Za Božovića je to neprihvatljivo te navodi da u našem društvu ne sme biti ni zabranjenih knjiga, ni zabranjenih tema, ni onemogućenih razgovora.

Zoran Hamović, direktor „Klija” naglašava da priča o otkupu može da se doslovce ponavlja iz godine u godinu i da javnost ne primeti razliku.

– Za onaj deo gorljivo zainteresovane javnosti i nijanse su kao klade, naizgled male razlike prete da postanu ’velike afere’. Tako je i ove godine. Dobro je to što smo u vreme pandemije imali neokrnjen budžet za otkup, loše je što je otkup opet žrtva ponovljenih izdanja. Gotovo polovina otkupljenih izdanja je ponovljena. Obnovi fonda ponovljenim izdanjima trebalo bi da služe javne nabavke kao i donacije – kaže Hamović.

Deformacija ideje o otkupu, dodaje, najbolje se vidi u objašnjenju upravnice jedne biblioteke južno od Beograda da je otkup ponovljenih izdanja dobar jer ima publikacija koje se raspadnu pa biblioteke moraju da nabave ponovo. – Možda bi bilo bolje da brošure (što nisu knjige!) koje se raspadaju nikad ne otkupljuju, jer na to i konkursni uslovi obavezuju – navodi Hamović.

– Preporuka komisije bila je zvezdica pored naslova na spisku, da sve biblioteke treba da nabave tu publikaciju. Na molbu Bibliotekarskog društva Srbije, da za tako veliki broj obavezno otkupljenih naslova neke biblioteke neće imati smeštajnog prostora, ove godine načinjen je ustupak i neke biblioteke su oslobođene takve „prinude”. Ne samo da nisu uzele naslove sa zvezdicom, već su uzimale samo ona izdanja za koja ima najvećeg čitalačkog interesovanja. U tom smislu veoma je zanimljiva objava na „Fejsbuku” upravnice biblioteke iz Lapova koja konstatuje da su u obaveznim primercima uvek vredni naslovi ali su u većem broju zastupljene publikacije za koje nema interesovanja korisnika. Kad kažu „korisnik” verovatno misle na potrošače, a ne čitaoce. Treba da se razmisli o privatizaciji biblioteka, onda bi stvari zaposlenima tamo bile jasnije. Otkup podseća da knjige koje „niko ne čita”, a koje su važne i odlične, ne treba ni objavljivati – kaže Hamović.

U tom smislu Bora Babić navodi da su biblioteke preko otkupa poručile samo 11 primeraka knjige jednog od najvažnijih evropskih sociologa Hartmuta Roze „Odnosi prema svetu u doba ubrzanja”. Izdavač je u nju uložio 800.000 dinara, želeći da omogući našim istraživačima da je čitaju na svom jeziku.

Prof. dr Aleksandar Jerkov, predsednik komisije za otkup, objašnjava da komisija može da otkupi samo prva izdanja, a savršeno je normalno da biblioteke odaberu i ponovljena izdanja koja su im potrebna za popunu fondova.

– Već je ovde jasno da se ne sme gledati izdavački, jer ovo nije konkurs usmeren ka izdavačima, nego ka oblikovanju što kvalitetnijeg fonda u bibliotekama. Dakle, usmeren je ka čitaocima. On je, međutim, važna pomoć izdavačima koji objavljuju vredno delo. Knjige sa zvezdicom su u skladu sa propozicijama automatski otkupljene za sve biblioteke. Komisija i ima zadatak da usmeri biblioteke da kvalitetnim izdanjima popune svoje fondove, što je i ove godine rađeno kao i prethodnih sa vrlo jasnim kriterijumima – naglašava Jerkov.

Zašto nisu prošle knjige „Jasenovac” i „Etničko čišćenje” nismo dobili odgovor od istoričara Predraga Markovića, člana komisije, a Jerkov povodom ovih knjiga kaže:

–U regularnom procesu konsultacija sa ministarstvom koje raspisuje konkurs, posle različitih saznanja koja su pristizala, samo nekoliko naslova je na osnovu mišljenja većine članova komisije ostalo bez podrške. U vrlo kratkom roku procenjen je tako veliki broj izdanja i sačuvan jedini budžet koji u ovoj teškoj godini nije bio umanjen, to je veliki uspeh koji ne treba olako pokvariti nečim gde se ne moraju imati potpuno ista stanovišta.

Ministarstvo kulture: rezultat je mogao da bude i drugačiji

Ministarstvo kulture navodi da se spisak naslova koji se pošalje ka bibliotekama ne može smatrati definitivnim, jer je i on radni materijal i ne može biti „garancija” da će neki naslov na kraju žiriranja sigurno biti na listi za otkup.

– Komisija daje „obrazloženi predlog” ministru koji ga razmatra, diskutuje o njemu sa komisijom i nakon svih usaglašavanja i potpisuje. Međukorak „usaglašavanja” bitan je prvenstveno zbog toga što je logično pretpostaviti da članovi komisije nemaju dovoljno vremena da pročitaju svaku od 4.253 prijavljene publikacije i samim tim u potpunosti i u svim detaljima sagledaju naslove prijavljene na konkurs. Konsultacije oko nekoliko naslova „za preporuku bibliotekama” završile su se potpunim saglasjem komisije i predstavnika ministarstva i dovele su do toga da se preliminarni i konačni spisak razlikuju za samo tri naslova od nekoliko hiljada razmatranih. Reč je o usaglašavanju oko određenih finesa, a rezultat je mogao da bude i drugačiji, piše u odgovoru.

Đuretić: Po inerciji

Povodom otkupa, Jagoš Đuretić, direktor kuće „Albatros plus”, citira poslovicu: „Kako sam se nadala dobro sam se udala.”

– Izdvajanja za kulturu odsecaju se po inerciji. Prepušteno je mnogo volji biblioteka koje su pod pritiskom čitalaca, a najviše novca u otkupu povuče komercijalna knjiga koja ionako nalazi svog kupca. U nekoliko zadnjih godina učinjen je pomak, jer 30 odsto komisijskih odabranih naslova ide u obavezan otkup. Sve dok se problemi u kulturi odgovornije ne tematizuju, sile stihije će staviti tačku na mnoga od pitanja koja su danas otvorena, a posle toga neće ih možda ni biti kao problem.