Tokom karantina najviše nedostajale šetnje

Odvojeni od svojih najmilijih, bombardovani zastrašujućim podacima o broju zaraženih i umrlih od virusa korona i uplašeni za sopstveno i zdravlje svojih najmilijih, više od milion naših starijih sugrađana bilo je zatvoreno u svoje domove za vreme trajanja vanrednog stanja punih 840 sati. Uz pretnje sankcijama ako izađu iz kuće, starijim osobama bila je suspendovana sloboda kretanja puna 34 dana, a njihova najizraženija osećanja bila su briga za mlađe članove porodice, strah, neizvesnost i osećaj usamljenosti. Polovina njih patila je zbog nemogućnosti odlaska u svakodnevnu šetnju, trećina je imala strah da im neće biti dostupna redovna zdravstvena zaštita, dok je petina bila zbunjena stalnim pravilima o zabrani kretanja, pokazuju rezultati istraživanja udruženja „Snaga prijateljstva Amiti”, koje je urađeno u partnerstvu s udruženjem građanki „FemPlatz”.

Istraživanje koje je realizovano u okviru projekta „Za povećano učestvovanje starijih žena u javnom i političkom životu”, sprovedeno je u šest gradova Srbije: Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Boru i Čačku, sa ciljem da se identifikuju izazovi s kojima su se naše sugrađanke suočavale za vreme vanrednog stanja i tokom trajanja policijskog časa. Studija je urađena na reprezentativnom uzorku od preko 670 žena starijih od 65 godina tokom juna i jula, a njen glavni nalaz glasi da su one pre svega bile zabrinute za zdravlje svoje dece i unuka – uprkos teškoj situaciji u kojoj su se našle.

Vanredno stanje trajalo je 53 dana, a merama kojima je ograničena sloboda kretanja najviše su bile pogođene starije osobe, čija je sloboda kretanja bila suspendovana 164 časa nedeljno i više od mesec dana, podseća Nadežda Satarić, predsednica upravnog odbora organizacije „Amiti – snaga prijateljstva”.

– U posebno teškoj situaciji bile su starije osobe koje žive same, naročito one koje imaju potrebu za tuđom negom i pomoći. Većina usluga socijalne zaštite bila je obustavljena ili su pružane uz značajna ograničenja, a one zdravstvene su bile ograničene na urgentna stanja. Zbog opšte zabrane kretanja, članovima porodice i neformalnim negovateljkama bilo je otežano pružanje pomoći i podrške starijim osobama u obavljanju svakodnevnih aktivnosti – navodi Nadežda Satarić.

Ona dodaje da su humanitarne i druge aktivnosti na lokalnom nivou organizovali krizni štabovi, koji su procenu potreba pojedinih kategorija stanovništva vršili bez uključivanja predstavnika ranjivih grupa.

– Zbog toga su izostale ciljane i rodno odgovorne mere usmerene na zadovoljavanje svakodnevnih životnih potreba pojedinih ranjivih grupa, uključujući i starije osobe.

Pristup informacijama o raspoloživim vidovima pomoći i podrške bio je ograničen, a linije pomoći i podrške uglavnom nisu bile dostupne u vreme važenja opšte zabrane kretanja. Evidentno je da su u uslovima vanrednog stanja došle do punog izražaja sve linije dominacije, marginalizacije, rodne i druge nejednakosti s kojima se suočavaju starije žene – zaključuje Satarićeva.

Istražujući subjektivni doživljaj uticaja mera na njihov svakodnevni život tokom vanrednog stanja, autori ove studije zaključili su da su starijim ženama u periodu kada im je bilo zabranjeno kretanje najveću pomoć i podršku u nabavci namirnica, lekova i drugih neophodnih stvari pružali mlađi članovi porodice koji s njima žive ili ne žive u istom porodičnom domaćinstvu. Pored njih, pomoć su pružale komšije (u 25 odsto slučajeva), prijatelji (15procenata) i volonteri (u šest odsto slučajeva).

– Svakoj sedmoj ženi smetao je odlazak u kupovinu u ranim jutarnjim časovima, a svaka deseta se žalila na velike gužve koje su pratile ovaj šoping. Pojedine žene navele su da se osećaju poniženo i nedovoljno vredno zbog situacije u kojoj su se našle. Nedostajala su im druženja s porodicom i prijateljima i njihov uobičajeni život, imale su osećaj „kao da su u zatvoru”, smetalo im je što nisu mogle da se adekvatno brinu o sebi, odnosno da priušte odlazak kod frizera, a žalile su se i zbog nemogućnosti da odlaze na organizovane rekreativne izlete i putovanja. Mali broj njih navodi da se potpuno pomirio sa situacijom, shvatio da pripada rizičnoj grupi i da mora da sedi kod kuće da se ne bi zarazio.

Bilo je i starijih žena koje su svesno kršile zabranu izlaska iz kuće i povremeno odlazile u šetnju i nabavku – zaključuju autori ovog istraživanja.