Beograd treba da zadrži kosmopolitski duh

Sa pažnjom, preko stranica „Politike”, pratim reagovanja povodom preimenovanja beogradskih ulica i verujem da kosmopolitski Beograd neće slediti provincijske manire nekih gradova u BiH i Hrvatskoj. A nadu da se to neće desiti daje mi, kao rođenom Sarajliji, i dragost zbog saznanje da se neće menjati ime Sarajevske, kao ni Mariborske ulice. Verujem da bi moje mišljenje, da su živi, isto tako delili i rođene Sarajlije Momo Kapor, Miroslav Radojčić, Eli Finci, Oskar Danon, Miroslav Belović i mnogi drugi „sarajevski Beograđani”, koji su metropoli na obalama Save i Dunava davali i i kosmopolitski obol. Kao što su i mnogi rođeni Beograđani, kao profesori i lekari, doprinosili ugledu Sarajeva.

Jeste federalno Sarajevo odavno promenilo ime Beogradske ulice, a hotel „Beograd” preimenovalo u „Bosnia”. Jeste proteralo čak i sve sa menija što asocira na „tuđinske reči”, poput bezazlene srpske šnite, zatim „karađorđevog odreska”, „knjaza miloša” i tako redom, ali je bar u starom delu grada sačuvalo nekoliko lepih ulica sa imenima znamenitih Srba, poput Despićeve, Skarićeve i Jelićeve sve do Sime Milutinovića Sarajlije, mada je bilo više pokušaja da se promeni ime ove poslednje ulice.

U Sarajevu više nema ni ulice Stake Skenderove, koja je sa uvažavanjem primana i na sultanskom dvoru u Carigradu, kao što više nema ni bista znamenitih slikara Voje Dimitrijevića i Mice Todorović, ali zato grad odnedavno „krase” biste Alojza Moka i Pedija Ešdauna! „Naravno”, nema više ni ulice Nikole Tesle.

Sarajevo se zaklinje u svoj antifašizam, ali više nema ulica Ognjena Price, Slaviše Vajnera Čiče, Jelene Vitas, Pavla Goranina, Omera Maslića, Radojke Lakić, Razije Omanović, Slobodana Principa Selje, Alije Hodžića... Zato je nekadašnja Ulica partizanskih bolničarki „dodeljena” otvorenom antisemiti i pripadniku „Mladih muslimana” Mustafi Busuladžiću, po kome je čak nazvana i jedna škola! A u Sarajevu su „zaboravili” i na dvostrukog heroja, iz Drugog svetskog rata i Španskog građanskog rata, Čedu Kapora, ali je zato jedna ulica nazvana po anonimnoj Azizi Šaćirbegović, zaslužnoj po tome što je bila supruga mladomuslimana i što je njen sin Muhamed Šaćirbej bio jedan od šefova diplomatije BiH, mada je ostao upamćen i po finansijskim aferama i slabom znanju maternjeg jezika!

Sarajevo se stalno poziva i na odluke ZAVNOBIH-a, a više nema ni ulice prvog predsednika Vojislava Đede Kecmanovića. Sve ove loše, užasne primere trebalo bi da ima na umu i kosmopolitski Beograd prilikom novog „kumstva” svojim ulicama. Jer, promašaje je kasnije teško ispraviti. Uostalom, nije li još slavni Borhes govorio da nema drugih rajeva osim izgubljenih.

Slobodan Stajić,
publicista iz Sarajeva