Srce propada i kada ne boli

Kardiovaskularne bolesti su ubica broj jedan u Srbiji, a problem sa kojima se ovi pacijenti susreću je u vezi sa takozvanim aortnim zaliskom. Reč je o trolisnoj vezivno-tkivnoj strukturi koja se nalazi između leve komore srca i aorte, najvećeg krvnog suda. On se otvara u fazi izbacivanja krvi iz srca, a zatvara tokom opuštanja srčanog mišića i funkcioniše kao ventil koji omogućava jednosmeran tok krvi kroz aortu. Dva osnovna i najčešća oboljenja aortnog zaliska su njegovo suženje ili stenoza, odnosno popuštanje ili aortna insuficijencija.

Kako naglašava profesor dr Ivan Stojanović, kardiohirurg i načelnik Centra za minimalno invazivnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, uzrok aortne stenoze je degeneracija listića aortnog zaliska. Oni postaju kruti i slabije se otvaraju što dovodi do suženja zaliska odnosno njegove stenoze. Srce je primorano da „pumpa” intenzivnije kako bi obezbedilo dovoljnu prokrvljenost tkiva i organa, tako da se aortna stenoza generalno klinički dobro podnosi u ranim fazama bolesti. Nažalost tokom ovog asimptomatskog perioda srce se troši i postepeno propada. U trenutku kada se jave prvi simptomi bolesti već postoji određeni stepen oštećenja srčanog mišića. Nedostatak vazduha i zamaranje pri naporu, povremeni gubici svesti i bolovi u grudima su glavni pokazatelji kod bolesnika sa aortnom stenozom. Od trenutka njihove pojave, bolest ima progresivan tok koji vodi krajnje nepovoljnom ishodu ukoliko se ne operiše.

– Aortna insuficijencija je posledica popuštanja zaliska, koji se ne zatvara kompletno tako da se deo krvi iz aorte vraća nazad u srce. Nastaje izolovano ili u sklopu proširenja aorte. Ova mana, prolazi kroz nešto duži asimptomatski period. Ubrzano zamaranje i nedostatak vazduha su glavni simptomi. Novonastala akutna aortna insuficijencija praćena visokom temperaturom je najverovatnije uzrokovana infekcijom zaliska odnosno bakterijskim endokarditisom i predstavlja hitno stanje u kardiohirurgiji. Redovni lekarski pregledi najbolji su način ranog otkrivanja ove bolesti – naglasio je dr Stojanović.

Operacija je jedino rešenje kod bolesti aortnog zaliska. Naš sagovornik pojašnjava da je reč o čisto mehaničkom problemu kod koga lekovi imaju ograničen efekat ublažavanja simptoma, ali da oni ne mogu bitno usporiti tok bolesti. Hirurška intervencija i interventna procedura zamene zaliska (TAVI) jedine su opcije u lečenju ove bolesti.

– Kod aortne stenoze radi se zamena zaliska mehaničkom ili biološkom protezom. Mehanički zalistak ima neograničenu trajnost ali zahteva doživotnu terapiju protiv zgrušavanja krvi. Biološki zalisci su izrađeni od svinjskog ili goveđeg tkiva, imaju manju trajnost i ne zahtevaju primenu antikoalgulantnih lekova te se generalno primenjuju kod bolesnika starijih od 65 godina. Kod pacijenata sa aortnom insuficijencijom moguće je obaviti rekonstrukciju odnosno popravku zaliska što je svakako najbolja opcija. Bez obzira na vrstu intervencije, bolesnici sa operisanim zaliscima moraju primati antibiotsku zaštitu od infekcije, posebno nakon zubarskih intervencija – kaže dr Stojanović.

On napominje da je aortni zalistak zbog anatomije srca lakše dostupan hirurgu pa nema potrebe koristiti endoskopski pristup. Malim rezovima od oko šest centimetara kroz gornji deo grudne kosti ili drugi desni međurebarni prostor može se pouzdano izvesti hirurgija aortnog zaliska direktnim pristupom. Kakve su prednosti ovakvog minimalno-invazivnog pristupa?

– Pored estetskog efekta malog ožiljka, pacijenti se brže i lakše oporavljaju nakon ovakve intervencije i rano vraćaju svakodnevnim aktivnostima. Možete zamisliti koliki su ekonomski efekti za bolesnika i društvo kad se vratite na posao samo nekoliko nedelja nakon operacije na srcu. Ove procedure su tehnički zahtevne i zahtevaju kardiohirurško iskustvo. Operacija se izvodi u suženom prostoru pa je instrumentarijum nešto drugačiji. Takođe koristimo savremene veštačke valvule koje su prilagođene ugradnji kroz male rezove. Danas je evidentno da minimalno invazivni pristup potiskuje standardne kardiohirurške intervencije, tako da se mi trudimo da naše mlađe kolege ranim i paralelnim uvođenjem u minimalno invazivnu kardiohirurgiju što pre osposobimo za samostalni rad – naglašava naš sagovornik, koji je 2011. godine uradio prvu endoskopsku operaciju srca u Srbiji.

TAVI intervencija je jedan vid lečenja aortne mane. To je interventna procedura kojom se preko preponske arterije u srce uvodi sistem katetera kojima se oboleli aortni zalistak zameni. Danas je široko rasprostranjena u razvijenim medicinskim sistemima i uglavnom se koristi za zamenu zaliska kod starijih i visoko rizičnih bolesnika.

– U praksi to izgleda ovako. Zamislite pacijenta od 85 godina sa pridruženim bolestima koji je osuđen na još nekoliko meseci života zato što ne može da izdrži hiruršku intervenciju. TAVI procedurom mu se u kataterizacionoj ili hibridnoj hirurškoj sali, bez operacije zalistak zameni za nekih 45 minuta. TAVI intervencija je do sada izvođena u više navrata u Srbiji. Na Institutu „Dedinje” imali smo jednu veću seriju bolesnika u poslednje dve godine i jako smo zadovoljni rezultatima. To jeste skupa procedura, ali moramo našim najstarijim sugrađanima i visokorizičnim pacijentima da pomognemo na ovaj način – zaključio je dr Stojanović.