Divčibare između stvarnosti i mogućnosti

Na Divčibarama se u poslednjih nekoliko godina intenzivno gradi . Niču brojni objekti za izdavanje ili prodaju apartmana, od kojih su neki arhitektonski potpuno neuklopljeni u ambijent, pre svega visinom, koja dostiže četiri pa i pet spratova.

Masovna gradnja nije praćena odgovarajućom infrastukturom. Divčibare nema kanalizacionu mrežu, zbog čega se višak otpadnih voda iz septičkih jama izliva u obližnje potoke, što i vizuelno i po zadahu skreće pažnju. Voda je u nekim naseljima  dostupna samo povremeno u toku dana, a kada je ima, slab je pritisak jer se povećao broj potrošača koji koriste kapacitete postojećeg vodovoda. Opisana neredovnost u vodosnabdevanju traje godinama, ali se u poslednje vreme intenzivirala i proširila na veći broj korisnika.

Određeni broj objekata koji su ranije građeni i korišćeni sada su napušteni i izgledaju sablasno – na primer odmaralište radnika Pošta Srbije, ili odmaralište za decu Stari grad. Drugi objekti su samo započeti pa ostavljeni nedovršeni – recimo, kompleks predviđen za kongresni centar investitora kompanije Vujić, koji zauzima ogroman plac. Ima i objekata koji su se pokazali kao neuspela rešenja, kakvo je pregrađivanje potoka u samom centru Divčibara i popločavanje potočnog korita, što je u ishodu donelo boljitak samo lokalnim žapcima, jer se na prostoru gde je zbog pregrađivanja otežano proticanje vode stvorila bara u veličini osrednjeg bazena.

Kontejneri za smeće se neredovno prazne, tako da se svakovrsni organski i neorganski  otpad obilato razbacan u širokom krugu oko kontejnera. Opisani prizor je svakodnevan i iritantan.

Ogroman je broj napuštenih životinja – pasa i mačaka, koje se bore za preživljavanje i stradaju u najstrašnijim okolnostima jedni od drugih i od vozila.

Divčibare trenutno nema pekaru, nema poslastičarnicu, radi samo jedna samousluga i jedna mini-prodavnica mešovite robe, a pijaca je u fazi rekonstrukcije, pa se prodavci i kupci snalaze oko improvizovanih tezgi.

Divčibarski šumski fond, koji čine pretežno borovi i breze, ozbiljno je stradao, borovi najviše, za vreme sušnih godina u poslednjoj dekadi, ali šumska uprava nije do sada organizovala nijednu akciju seče osušenih stabala i eventualne sadnje mladica u najugroženijim delovima terena.

Sve navedeno je apel lokalnim (Grad Valjevo) i republički, vlastima da preduzmu energične korake kako bi Divčibare kao vazdušna banja, skijalište, izletničko-planinarska destinacija i odnedavno sportski centar (impozantni objekat Miloša Teodosića) – opravdalo atribute što mu se pripisuju i dobilo mesto koje zaslužuje u turističkoj ponudi Srbije.

Branislava J. Kostić
Beograd