Orban spasava Lukašenka od sankcija Evropske unije

Dramatični snimci sukoba policije i demonstranata koji već četvrti dan stižu iz Minska i drugih beloruskih gradova kao mehur od sapunice raspršili su četvrt veka veštački negovan mit o mirnoj i uspešnoj „Švajcarskoj istočnih Slovena”.

Aleksandar Lukašenko je „pobedio” na izborima, ali je na dobrom putu da bude međunarodno izolovan. Zbog represije koju je primenio prema demonstrantima koji su izašli na ulice jer sumnjaju u izbornu krađu, šefovi diplomatije zemalja Evropske unije danas će u Briselu razgovarati o mogućim merama prema beloruskom režimu, koje zagovara Švedska.

„Apsolutno mislim da moramo razmotriti širenje ciljanih sankcija protiv onih koji su odgovorni za nasilje protiv demonstranata i za izbornu prevaru”, izjavila je švedska ministarka spoljnih poslova En Linde.

Ni holandski ministar spoljnih poslova Stefan Blok ne isključuje uvođenja sankcija, ali dodaje da je veoma važno da one ne pogode narod Belorusije. Međutim, da bi kaznene mere prema Minsku stupile na snagu, saglasnost treba da daju svih 27 članica EU.

Iz Budimpešte stižu signali da bi Viktor Orban mogao da stavi veto na ponovno uvođenje sankcija Belorusiji, koje su uglavnom ukinute 2016. godine. Uoči sastanka, mađarski šef diplomatije Peter Sijarto je poručio da njegova zemlja želi da EU nastavi dijalog s Belorusijom kako bi se izbegao ostrakizam.

„Zainteresovani smo za to da EU donosi odluke zasnovane na dijalogu, koje neće sprečiti to da Evropska unija i Belorusija grade svoj odnos u budućnosti ili da uspostave program ’Istočnog partnerstva’”, napisao je Sijarto juče na svojoj stranici na „Fejsbuku”.

Da će Orban uzeti u zaštitu protestima načetog beloruskog autokratu, koga na Zapadu vide kao poslednjeg diktatora sovjetskog kova, bilo je jasno još u junu, tokom njegove posete Belorusiji. Mađarski portal „24” podseća da je Orban tada poručio da EU treba da ukine i preostale sankcije Belorusiji. Posle razgovara s Orbanom, Lukašenko je izjavio da je od svih zemalja u EU Mađarska najbliži partner Belorusiji, jer Budimpešta najbolje razume Minsk.

Za razliku od blagonaklone Mađarske, tri članice EU – Litvanija (zemlja u koju se sklonila Lukašenkova rivalka Svetlana Tihanovska), Letonija i Poljska – pripremile su plan u tri tačke za rešavanje postizborne krize, koji se u Minsku doživljava kao nepristojna ponuda. Pogotovo zato što je beloruski predsednik prozvao Poljsku kao jednog od spoljnih organizatora antivladinih demonstracija.

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda traži da vlasti u Belorusiji prestanu s upotrebom sile protiv građana koji protestuju zbog rezultata predsedničkih izbora, da se oslobode svi uhapšeni demonstranti i da započnu pregovori s predstavnicima civilnog društva.

Ono što se krije iza ovog plana objavio je šef litvanske diplomatije Linas Linkevičijus, koji je za ruski radio Eho Moskva rekao da Minsk treba da organizuje nove predsedničke izbore, pošto ovi nisu bili demokratski i slobodni.

Iako je ruski predsednik Vladimir Putin, čestitajući mu izbornu pobedu, Lukašenku ponudio nastavak saradnje koja „ispunjava vitalne interese bratskih naroda”, čini se da je Kremlj još suzdržan u otvorenoj podršci beloruskom predsedniku nakon poslednjih trzavica, uključujući i predizborno hapšenje 33 ruska državljanina, pripadnika ruske plaćeničke vojske „Vagner”, za koje Minsk tvrdi da im je zadatak bio destabilizacija Belorusije.

Ipak, ne ustručavaju se svi ruski političari od kritikovanja događaja u Belorusiji. Konstantin Zatulin, zamenik predsednika Komiteta Dume za odnose sa Zajednicom nezavisnih država, za ruski sajt „Gazeta” rekao je da su izbori u Belorusiji bili falsifikovani i da nije moguće znati koliko je tačno glasova osvojio Lukašenko. Zato Zatulin, koji je i član vladajuće stranke Jedinstvena Rusija, smatra da Moskva ne bi trebalo da prizna rezultate izbora u Belorusiji. 

Uhapšeno 6.700 demonstranata

Belorusko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je juče da je u noći između srede i četvrtka uhapšeno još 700 demonstranata. Time je ukupan broj uhapšenih od početka protesta porastao na 6.700. Prema jučerašnjem saopštenju beloruskog Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je preneo Bi-Bi-Si, barem u jednom navratu protiv demonstranata je korišćena i prava municija, u samoodbrani, kako tvrdi taj resor vlade u Minsku.