Magnetna rezonanca „ne zrači" a skraćuje put do dijagnoze

Neuroradiologija predstavlja deo radiologije koja se bavi dijagnostikom oboljenja centralnog nervnog sistema. Snimanje mozga i kičmene moždine dugo je tehnički bilo neizvodljivo sve dok sedamdesetih godina prošlog veka nije došlo je do revolucionarnog otkrića dve nove tehnike pregleda. Kompjuterizovana tomografija ili skener zasniva se na odavno poznatoj tehnici jonizujućeg, RTG zračenja. S druge strane, magnetna rezonanca (MR) zasnovana je na detekciji promene takozvanog spina atoma vodonika u jakom magnetnom polju, pa je kao potpuno nova i neistražena tehnika ušla u redovnu upotrebu znatno kasnije.

Obe ove tehnike, naročito MR, koja se danas smatra zlatnim standardom u dijagnostici i praćenju oboljenja centralnog nervnog sistema, omogućile su veliki pomak u detekciji bolesti. Pacijenti se često pitaju da li je veliko zračenje prisutno kada moraju na snimanje na magnetnu rezonancu, a stručnjaci objašnjavaju da ovaj uređaj jednostavno rečeno – ne zrači.

Kako ističe dr Dušan Damjanović, radiolog, u današnje vreme u dijagnostici neuroloških, neurohirurških, pojedinih hematoloških, endokrinoloških i infektoloških bolesti, magnetna rezonanca, predstavlja neizostavan korak. Pregled nije štetan, s obzirom na to da magnetna rezonanca radi dobijanja slike ne koristi jonizujuće zračenje.

Problem mogu imati pacijenti sa ugrađenim metalnim implantima (uglavnom ortopedskim – kuk, koleno, fiksacija kostiju) ali i oni koji imaju ugrađene defibrilatore, stentove, kao i osobe koje su u toku života „zaradile” razne opiljke metala, šrapnela... Da bi se obavio pregled pacijenta sa implantiranom metalnom veštačkom zamenom, pacijent je dužan da dostavi podatke o ugrađenom implantu (obično se nalazi na otpusnoj listi).

Posebno mesto zauzimaju pejsmejskeri, koji do pre nekoliko godina nisu bili kompatibilni sa MR pregledom, međutim poslednjih nekoliko jesu, ali se takav pregled mora sprovesti u dogovoru sa nadležnim kardiologom, odnosno aparat se prvo mora isključiti, pa se nakon urađenog pregleda pacijent vraća kod kardiologa, koji ponovo uključuje uređaj. Pre pregleda pacijent je dužan da skine sa sebe sve stvari od metala. Proteze i zubni implanti ne predstavljaju problem pri pregledu, samo mogu dati neželjene vizuelne efekte, koji mogu smetati radiologu za tumačenje nalaza.

– Klaustrofobija predstavlja problem kod jednog broja pacijenata. U tom slučaju se može dozvoliti da uđu u ovaj uređaj, uz odgovarajuću pripremu i da u blizini bude neko od članova porodice, ili se može, uz odgovarajuću pripremu, uraditi pregled u anesteziji, ukoliko je to moguće u ustanovi gde se on obavlja. Što se mozga tiče, većinu pacijenata čine neurološki i neurohirurški bolesnici. Kako za neurologa, tako i za neurohirurga, magnetna rezonanca i izveštaj neuroradiologa predstavlja nešto poput slušalica za lekara interne medicine. Neurološke bolesti predstavljaju značajan deo patoloških stanja, koje se dijagnostikuju magnetno rezonantnim pregledom mozga. One su reprezentovane čitavim skupom različitih bolesti– kaže dr Damjanović.

Kada je reč o multiple sklerozi (MS), naš sagovornik ističe da ova bolest može lako da se ustanovi pregledom uz pomoć magnetne rezonance, jer daje karakterističnu sliku, koja je veoma upečatljiva, što je neophodno kako za dijagnostikovanje, tako i za praćenje bolesti, odnosno uspešnost terapije.

– Epilepsije predstavljaju još jednu grupu bolesti, kod kojih je dijagnostika uz pomoć magnetne rezonance neophodna, naročito kod bolesnika kod kojih medikamentozna terapija nije dala očekivane rezultate. Neurodegenerativne bolesti predstavljaju veliku grupu oboljenja, čija dijagnostika i praćenje zahtevaju primenu magnetne rezonance. One uglavnom nemaju karakteristična obeležja, ali isključivanjem drugih patoloških stanja dolazimo do dijagnoze i možemo pratiti dalji razvoj bolesti. U neurohirurške bolesti spadaju tumori mozga, sekvele traumatskih povreda i eventualne anomalije krvnih sudova mozga, kao što su aneurizme i arteriovenske malformacije (AVM) – naglašava dr Damjanović.

Kod ovih bolesnika primena magnetne rezonance je apsolutno neophodna, kako u razlikovanju tumora i određivanju njegove precizne lokalizacije, tako i kod planiranja hirurškog pristupa, gde od pomoći mogu da budu i tehnike funkcionalne magnetne rezonance (fMRI). Ovaj uređaj prati promene u metabolizmu, odnosno potrošnji kiseonika u mozgu, prilikom izvršavanja određenih zadataka ili u mirnom stanju. Postoje različiti tumori mozga, ali su, nažalost, najčešći i najagresivniji, glioblastom multiforme.

Često se ovim pregledom otkrije prisustvo aneurizme na krvnim sudovima mozga, hidrocefalus (proširene moždane komore), šlog, infekcije, ciste, hormonski disbalansi (uključujući povećano lučenje prolaktina), Kušingov sindrom ili poremećaj lučenja hormona rasta, hemoragije (unutrašnje krvarenje) u mozgu i oko njega, razvojni problemi mozga, povrede glave, vrtoglavice, epileptički napadi, promene u vidu, kao i glavobolje.

– Tokom ovog pregleda pacijent može da bude zamoljen da izvodi određene zadatke, kao što su odgovaranje na neka prosta pitanja ili da obavi proste motoričke funkcije, kao što je pomeranje prstiju. Za precizno stanje krvnih sudova mozga koristi se specijalna metoda, odnosno MR angiografija. Tokom pregleda najvažnije je da pacijent bude miran da bi se dobio adekvatan prikaz moždanih struktura. Svako pomeranje dovodi do distorzije slike, što utiče na preciznost nalaza – navodi naš sagovornik.