Tramp optužen za „sabotažu demokratije"

Ubeđen u to da mu ne ide u korist da veliki broj Amerikanaca glasa poštom, šef Bele kuće je rešio da ih odvrati od tog nauma, zbog čega su ga politički protivnici optužili za „sabotažu demokratije”.

Iako su stanovnici pojedinih saveznih država već navikli da primaju i vraćaju glasačke listiće putem pošte, ove godine, zbog epidemije virusa korona, to bi mogao da postane trend širom zemlje. To se nikako ne dopada predsedniku Donaldu Trampu, koji je tvrdio da će biti organizovana velika izborna prevara i predlagao da se izbori, zakazani za novembar, odlože dok ne prođe pandemija. Kako ipak nije imao pravo da odloži izbore, šef Bele kuće sad otvoreno radi na tome da što manje ljudi glasa „od kuće”. Jedan od načina je i taj što odbija da uputi finansijsku pomoć pošti, zbog čega će ova ustanova teško izaći na kraj s milionima glasačkih listića i možda podbaciti u svojoj ulozi na izborima. Pomoć od 25 milijardi dolara tražio je Predstavnički dom Kongresa pod kontrolom demokrata, koji smatraju da država mora da pomogne agenciji zapaloj u finansijske nevolje, koja ima značajnu ulogu u američkoj demokratiji.

„Potreban im je novac da bi mogli da prime milione glasova. Ako ga nemaju, to znači da ne može biti glasanja putem pošte”, kazao je Tramp prošle nedelje za Foks njuz.

Dan kasnije ova ustanova je zvanično upozorila savezne države da verovatno neće moći da isporuči sve pristigle glasačke listiće na vreme, tako da se oni neće računati prilikom brojanja glasanja. Da bi se računao glasački listić poslat od kuće, on mora da stigne poštom u izbornu komisiju najkasnije na dan glasanja. Direktor Luis Didžoj došao je na čelo ove agencije u junu kao istaknuti republikanski darodavac, iako ima deonice u kompanijama koje su direktna konkurencija pošti. Prema pisanju medija, Didžoj je smanjivao kapacitete ukinuvši prekovremeni rad i izbacivši mašine za sortiranje pošiljki, pa Amerikancima celog leta kasni pošta.

Dok Tramp podržava novog direktora, tvrdeći da će on spasti gubitaša od propasti (dug od 160 milijardi dolara), demokrate veruju da su predsednik i Didžoj u misiji „sabotiranja glasača”. Predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi poručuje da se zakidanjem na pošti primenjuju „taktike sabotaže izbora”, dok je izborni štab demokratskog predsedničkog kandidata Džoa Bajdena optužio Trampa za „sabotažu pošte i prava Amerikanaca da glasaju”. Iako Didžoj nije tražio pomoć od države, Nensi Pelosi je prekinula letnju pauzu i tražila da se donji dom Kongresa hitno sastane da bi se pošti uputila pomoć pred izbore.

I liberalni mediji smatraju da šef Bele kuće namerno seje zbrku, obeshrabruje građane da glasaju, obezvređuje institucije i priprema „opravdanje” za moguć poraz od Bajdena. Tramp je još u martu otvoreno priznao da „nikad više nijedan republikanac ne bi bio izabran” kad bi glasanje u Americi bilo maksimalno olakšano, piše „Gardijan”. Veruje se da republikanci imaju korist od slabije izlaznosti i da zato otežavaju i glasanje poštom ili ne dozvoljavaju da se birači registruju na dan glasanja. Posebno im je u interesu da izlaznost bude što manja među manjinama i mladima, koji više glasaju za demokrate. Istraživanje sajta „Aksios” pokazalo je da dve trećine republikanskih birača glasa odlazeći na biračko mesto, dok polovina demokratskih birača glasa poštom. Za Trampa bi imalo smisla kad bi deo birača koji nisu dovoljno motivisani da izađu na glasanje odvratio od toga da glas pošalju od kuće.

Iz pojedinih delova Amerike upozoravaju i da 400 miliona dolara, koliko je federalna administracija poslala vladama na nižim nivoima, nije dovoljno da bi se organizovali izbori, posebno ne za vreme epidemije i nevolja s poštom. Zbog toga su pojedine savezne države najavile da će tužiti Vašington, a Virdžinija ocenjuje da je predsednik izvršio „napad na poštu i demokratiju”.