Ruski pritisak na poreske rajeve

Otpor Kipra zahtevu Kremlja – da zajedničkom akcijom obuzdaju utaju poreza oligarha tokom pandemije korone – trajao je manje od sedam dana početkom avgusta. Malta, drugi omiljeni raj poreskih vrdalama na Mediteranu, pred istim zahtevom Moskve, krajem prošle sedmice, smesta je klimnula glavom.

Kremlj je najavio slične „korona poreske pregovore” s Luksemburgom i Holandijom. Ako ne izađu u susret želji Moskve da sa 15 odsto oporezuju prihode u vidu dividendi, koji se prebacuju na novac u inostranstvu, Rusija će, prema najavi, jednostrano raskinuti sporazume o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa državama koje ne prihvate takav predlog.

Ulogu bogatstva imućnih Rusa u borbi protiv korone Vladimir Putin označio je krajem marta. Prema programu u osam tačaka, ruska administracija imala je do 20. aprila da utvrdi poresku stopu od 13 odsto na dividende fizičkih lica od depozita u bankama većim od milion rubalja (oko 12.000 evra). Ta novina u bankarskom pravilniku Rusije odnosi se na svaki bankovni račun pojedinaca. Istom „korona-oporezivanju” podvrgnuti su i svi Rusi čija su ulaganja u dužničke hartije vredna više od milion rubalja. Šta, međutim, biva s onima koji barataju sumama daleko većim od 12.000 evra, držeći ih u inostranstvu?

Moskva se tim povodom obratila Kipru, gde stalni boravak ima najmanje 10.000 Rusa (prema popisu iz 2011), iznosi „Fajnenšel tajms”. Američka bonitetna agencija „Mudiz” procenila je 2012. da ruske banke i firme na Kipru zbirno imaju depozite vredne 31 milijardu dolara. Međudržavni krediti ruskih banaka rusko-kiparskim firmama kretali su se u to vreme između 30 i 40 milijardi dolara, sabrali su u londonskom Sitiju. Od oko 3.150 „zlatnih pasoša” Kipra (odobrenih na osnovu investicije u nekretnine od najmanje dva miliona evra), polovina je između 2013. i 2018. izdata državljanima Rusije.

Prema nezvaničnim podacima, ruske kompanije su samo 2018. na Kipar prebacile više od 1,4 milijarde rubalja. Prošle godine još i više: skoro dve milijarde rubalja, navodi „Sputnjik”. Koliko su poreza na dohodak ruski oligarsi utajili u tom „loptanju novcem”, zagonetka je od nove važnosti za Kremlj u periodu neizvesno duge borbe protiv korone.

Na prvu loptu, Kipar početkom avgusta nije „uspeo da se prilagodi zahtevima ruskog predsednika Putina”, saopštilo je Ministarstvo finansija u Moskvi. Nakon toga Rusija je pokrenula proceduru raskidanja ugovora s Kiprom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, budući da predlozi Kipra neće dati željeni efekat za podršku nacionalnoj ekonomiji, naprotiv doprinese odlivu znatnog dela kapitala iz Rusije – to je poručeno Nikoziji iz Moskve. U trenutku neizvesnog daljeg razvoja energetskih, i vojno-političkih odnosa među susedima na Egeju i jugoistočnom Mediteranu i njihovim spoljnim saveznicima, Kipar i Rusija poveli su ubrzane pregovore o združenom „korona-porezu za bogate”.

Što se tiče Malte, gde je nacionalni sastav vlasnika „zlatnih pasoša” pod velom tajne, La Valeta je lako pristala na zahtev Kremlja. Da li zbog eskalacije vojno-političke i migrantske drame u Libiji, ili nečeg drugog, još nije jasno.