Mafija i bezbednjaci

Dugogodišnje odlaganje suštinskih političkih reformi u Crnoj Gori najviše se odrazilo na stanje u službama bezbednosti. Izostanak fer i slobodnih izbora i posttotalitarnih reformi koje je trebalo da rezultiraju razdvajanjem države od partija na vlasti i nove ustavne konfiguracije zasnovane na civilizacijskim vrednostima demokratije i višestranačkog političkog sistema, doveo je Crnu Goru u status privatne mafijaške države u kojoj zakoni ne važe za sve njene građane. Odbijanje režima da sprovede ovu fundamentalnu i nezaobilaznu fazu tranzicije iz totalitarizma i jednopartijskog sistema u višepartijski sistem i parlamentarnu demokratiju, dovelo je do srastanja države sa DPS-om, pri čemu su se korupcija i kohabitacija s mafijom pojavile kao čvršće vezivno tkivo nego komunistička ideologija u prethodnom sistemu.

Crna Gora još nije sprovela proces lustracije i uklanjanja sa javnih funkcija državnih funkcionera i službenika koji su kršili ljudska prava i slobode u jednopartijskom sistemu, a isti posao nastavili još brutalnije od 1990. do danas. Režim DPS-a zadržao je i dodatno usavršio sve mehanizme zloupotreba službi bezbednosti, koje su još snažnije, protivustavno, zloupotrebljene u očuvanju vlasti i zaštiti interesa jedne partije i s njima povezanih tajkunskih i mafijaških struktura.

DPS je u celosti okupirao državu Crnu Goru, a pojedini pripadnici policije i Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB) postali su predatorska garda i logistička podrška korupciji i aktivnostima organizovanog kriminala. Najveći deo najsposobnijih operativaca, koji nije prihvatao učešće u korupciji i kriminalu, napuštao je službe. Manji deo pripadnika policije i ANB-a prihvatio je nova pravila i postao sastavni deo političko-bezbednosno-kriminalnih klanova i ključna logistika masovnim pljačkama države, švercu cigareta, droge, oružja, ljudi. Ti korumpirani pripadnici službi stekli su imovinu u zemlji i inostranstvu višemilionske vrednosti. Njihov zadatak je bio da prikupljaju i dostavljaju poverljive informacije o policijskim istragama i akcijama svojim šefovima u podzemlju i na vrhu režima i da pružaju logističku podršku njihovim kriminalnim aktivnostima.

Korupcija sa vrha policije i ANB-a širi se po svim segmentima i službe bezbednosti postaju neefikasne u borbi protiv korupcije i kriminala, jer su preko korumpiranih čelnika i njihovih poverljivih ljudi u operativi sve akcije bile u startu blokirane, provaljene i osuđene na propast. Vremenom korumpirani privilegovani operativci i funkcioneri službi bezbednosti postaju ključni igrači na tržištu cigareta, narkotika, kontrolišu prostituciju i trgovinu ljudima, stoje iza zelenašenja, organizuju sopstvene dilerske mreže i regrutuju uglavnom mlade iz siromašnih radničkih porodica kao svoje privatne vojske. Postaju moćni investitori u građevinarstvu i turizmu, stvarni vlasnici noćnih klubova, zakupci plaža i veoma moćni igrači sa značajnim političkim uticajem. Borba za prevlast nad unosnim poslovima dovela je i do sada već svima vidljivih sukoba zaraćenih političko-bezbednosno-kriminalnih klanova, koji je prešao u dramatičnu nasilnu fazu. Vremenom nestaje linija između službi bezbednosti i mafije. Najveći deo pripadnika službi je svestan stanja u policiji i ANB-u i nezadovoljstvo među njima je ogromno.

Korupcija i kohabitacija s mafijom dovele su do pada motivacije u radu službi i vrlo slabih rezultata, koji se uglavnom odnose na akcije prema sitnim kriminalcima, i to periodično, kada to zahtevaju predstavnici EU i NATO-a, zbog nastavka procesa integracija.

Režim DPS-a degradirao je policiju i ANB, doveo poštene pripadnike službi u ponižavajući položaj, namerno radio na tehnološkom, materijalnom i kadrovskom zaostajanju, pa su danas bande organizovanog kriminala i finansijski i materijalno i tehnološki i logistički snažnije od policije i ANB-a, što se vidi po izostanku vidljivih rezultata u borbi protiv krupne korupcije i organizovanog kriminala.

Prva postđukanovićeva vlada treba da ponudi temeljne reforme službi, insistirajući na procesu lustracije i strogog kažnjavanja svih pripadnika službi koji su ih obrukali, zloupotrebili i svojim korupcionaškim i kriminalnim aktivnostima ugrozili ustavno funkcionisanje sistema bezbednosti, mir, sigurnost i imovinu građana i države. Oni koji su obrukali službenu legitimaciju i okaljali čast policiji i ANB-u ugrozili su vitalne državne interese i moraju biti odmah odstranjeni iz službi, a protiv onih za koje postoje osnovi sumnje da su učestvovali u krivičnim delima korupcije i organizovanog kriminala treba pokrenuti hitne i sveobuhvatne istrage i privesti ih pravdi, a imovinu stečenu kriminalom konfiskovati i vratiti državi.

Policija i ANB moraju biti efikasne, profesionalne službe, sastavljene od časnih, dobro obučenih, dobro plaćenih i materijalno zbrinutih patriotski zadojenih i hrabrih pojedinaca koji će biti spremni da nose najvažniji reformski proces u obnovi moralnih vrednosti koje su brutalno razorene 26-godišnjom vladavinom DPS-a – proces čišćenja Crne Gore od korupcije i kriminala i vraćanja poverenja u snagu države.

PzP čvrsto stoji na stanovištu da fer i slobodnih izbora u Crnoj Gori neće biti sve dok se službe bezbednosti ne depolitizuju, profesionalizuju i stave pod snažnu demokratsku kontrolu parlamenta, medija i civilnog društva.

Predsednik Pokreta za promjene (PzP)

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista