„Folksvagenov" Bosanac

Imidžu Balkanaca kao vrhunskih sportista, kriminalaca ili ratnih zločinaca Nijaz Hastor je dodao tvrdoglave „igrače” koji znaju da nadigraju Nemce. „Folksvagen” je mislio da će lako naterati „Prevent” da im ispod cene proizvodi auto-presvlake, ali je Hastor, vlasnik bosanske firme, preuzeo igru zaustavivši proizvodnju „golfa” i „pasata”. Potraživanja koja Nemci nisu plaćali prebacio je na ogranak koji proizvodi kočnice i obustavio njihovu isporuku. Nemci nisu brzo mogli da nađu drugog dobavljača kočnica i dnevno su gubili milione, a Hastor je postao zvezda. Na domaćem terenu je to već bio jer je otvaranjem firmi kasnih devedesetih preporodio Bosnu i rodno Goražde. Njegova fondacija školovala je hiljade đaka i studenata. Kada je dobio „Počasno srce Sarajeva” rekao je da je život film. Njegov život to i jeste, i to holivudski. Da se nije zbio hladni rat između „Preventa” i „Folksvagena” ime glavnog „glumca” ne bi nam, osim u Bosni, ništa značilo iako je najbogatiji čovek u bivšoj Jugoslaviji. Na miru bi širio imperiju. Osamdesetih godina sarajevski UNIS bio je partner „Folksvagena” na našim prostorima, a Nijaz je u sedištu u Volgzburgu bio glavni „oficir za vezu”. Brzo je video da auto-gigant malo toga pravi sam. Kupio je male slovačke firme od kojih je nastao „Prevent”. Sa Nihadom Imamovićem osnovao je kompaniju „ASA auto”, kišobran pod kojim se našlo dvadesetak kompanija. Ostalo je istorija. Šta god da dodirnete u automobilu napravio je Hastor. Njegovu imperiju čine društva za upravljanje fondovima, banke, lizing kompanije, privatne klinike, osiguravajuće kuće. Broj Hastorovih kompanija nemoguće je utvrditi jer se konstantno širi. U Bosni za njega radi 7.000 ljudi, a još na hiljade širom sveta od Brazila, Španije, Hrvatske, Mađarske do Rusije, Maroka i Južnoafričke Republike. Akvizicijom nemačke kompanije TWB preuzeo je tri fabrike za proizvodnju metalnih delova za auto-sedišta. Pod okriljem njegove firme proizvode se odeća i nameštaj za „Ikeu”. Preuzeo je vodeću livnicu u Nemačkoj u vreme kada je prometovala bar milijardu maraka i dvadesetak puta je veća od njegove livnice u Ilijašu. Kažu da nije težio sprezi sa političarima. Možda je to ključ njegovog uspeha. Takav čovek nije mogao dozvoliti Nemcu da ga ucenjuje. Ipak, njegova pobeda pre četiri godine bila je samo bitka. Rat između „Preventa” i „Folksvagena” traje do danas. U brojnim obrtima i milionskim sudskim procesima nizali su se porazi s obe strane, a onda je, pre neki dan, pala prva žrtva. U zapaljenom automobilu u Nemačkoj pronađeno je ugljenisano telo. Reč je o „krtici” iz „Folksvagena” koja je tajno snimala Nemce dok su kovali plan da se otarase „Preventa”. Krv je pala i rasvetlila i druge mračne teme – Bosanci beže iz njegovih firmi zbog uslova koje nazivaju robovskim. Kažu da je socijalna pomoć 350, a plata kod njega 450 konvertibilnih maraka. Direktori njegove grupacije osumnjičeni su za organizovani kriminal, zloupotrebu položaja i fiktivno zapošljavanje studenata, kojim je navodno oprano minimum milion maraka.