Pandemija s obe strane Solunskog fronta

Valjevo – Srbiju su 1918. oslobađali oboleli vojnici, a dočekivalo obolelo stanovništvo. Ova tvrdnja proizilazi iz najnovijih istraživanja istoričara dr Vladimira Krivošejeva, savetnika u Narodnom muzeju u Valjevu i člana Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva, koji je proučavao pandemiju španske groznice 1918. i 1919. godine. Smatra se da je od pandemije španske groznice ili španskog gripa koja je 1918–1919. zahvatila planetu obolelo oko 500, a umrlo 50 miliona ljudi ili tri odsto svetske populacije, odnosno pet puta više nego što je stradalo u Prvom svetskom ratu.

– Pandemija u Srbiji eskalirala je neposredno po proboju Solunskog fronta, a vrhunac dostigla u trenucima euforije zbog oslobađanja – kaže za „Politiku” dr Vladimir Krivošejev.

Prema njegovim rečima, najprihvatljivija hipoteza je da se španski grip prvi put pojavio u Kanzasu (SAD) u ruralnoj oblasti Haskel, gde je na farmama došlo do mutacije ptičjeg virusa koji se preneo na ljude. Vojnici iz te oblasti odlazili su na obuku u vojni kamp Fuston-Fort Rajli, odakle su kretali na evropska ratišta u Prvom svetskom ratu. Najviše njih se iskrcao u francuskoj luci Brest, gde se bolest pojavila verovatno u aprilu 1918. i onda počela brzo da se širi...

– Iz Francuske, brodovi su stalno stizali u grčke luke, pre svih Krf i Solun. Već u aprilu zabeleženo je masovno obolevanje srpskih vojnika na Krfu. Do jula epidemija se pojavila i među vojnicima na Solunskom frontu i u njegovom zaleđu – navodi Krivošejev. Tada, dodaje, nije bilo težih posledica, mada je bilo i smrtnih slučajeva usled komplikacija na plućima.

U okupiranoj Srbiji, prvi slučajevi bolesti zabeleženi su tokom juna i jula. Drugi, pogubni talas pandemije stigao je na Solunski front u najgorem trenutku. Počeo je krajem avgusta 1918, kada raste broj obolelih. Zabeleženo je da su čitave čete 122. divizije francuskih trupa došle na Solunski front sa gripom.

– I tako, 15. septembra, kada je počeo proboj fronta, ka Srbiji kreću zaraženi vojnici. Poljska bolnica Timočke divizije morala je da ostane u Velesu zbog toga što je bila puna obolelih vojnika. Slično je zabeleženo i u Štipu, potom u Prištini, Mitrovici, Leskovcu, Vranju... Duž cele linije prodora formirane su privremene vojne bolnice u kojima su zadržavani oboleli – priča Krivošejev.

Naš sagovornik navodi da je u telegramu upućenom iz Kragujevca Vrhovnoj komandi u oktobru 1918. vojvoda Bojović napisao da karantin ne bi imao svrhu „jer je reč o bolesti od koje ionako boluje cela armija i stanovništvo”.

I dok se pošast širila duž linija prodora na Solunskom frontu, u maticu, okupiranu Srbiju, u njene severne, još neoslobođene delove, ona je stigla sa teritorije Austrougarske. Krivošejev prenosi sećanje Valjevke Perke Spasenić: „Pre nego što su naši trebalo da dođu zavladala je španska groznica, u tolikoj meri da je po troje, četvoro u kući umiralo od nje, pa i cela porodica. Leka nema.” Grozno je vreme nastalo. Treba se skloniti i ne izlaziti, već samo kada se mora.”

Tako je bilo od kraja avgusta do decembra 1918, da bi u prvim mesecima 1919. pandemija počela da jenjava. U Srbiji, navodi Krivošejev, zbog ogromnog broja obolelih pretpostavlja se da je stvoren danas već dobro poznati kolektivni imunitet.