Mišolovka

U vremenu korone sudaraju nam se informacije: jedne kažu – ponašaj se ovako, druge – ponašaj se suprotno, jedne „krenulo je nabolje”, druge „nikada nije bilo gore” i tako dalje i tako više. Stručne analize tekućih globalnih političkih i ekonomskih odnosa i budućnosti istih, ukazuju ili da je tekući razvoj događaja novi fenomen ili da je postojeća kriza samo ubrzala unapred započete procese, poput sukoba između dve vodeće sile sveta, direktno ili preko izvedenih sukoba pristalica jedne ili druge opcije koju promovišu ove dve sile. U znatnom broju zemalja ljudi su na ulicama tražeći promene one vlade ili ovakvog stanja, onih spomenika ili ovih komisija. Na jednoj strani sveta je leto, na drugoj je u toku zima. A ni na niskim ni na visokim temperaturama, ni u vlažnoj ni u suvoj klimi, korona ne posustaje. Sve upornije i dublje ulazi u naša postojanja, ovog puta sa izvesnošću trajnih posledica na sve nas, i upornom neizvesnošću trajanja!

Quo vadis?

Da li će nas ova kataklizma još više udaljiti i izvan propisane „socijalne distance”, ili možda ima nade da iz nje izađemo bliži jedni drugima?

Stara izreka kaže „Gladan sitom ne veruje”. Priče ljudi iz jednog kraja sveta često nam izgledaju daleke i misaono i emotivno. Teško možemo osetiti njihovu glad ako mi nismo gladni! A i njima naše priče deluju daleko. I tako živimo u svetovima koji nisu samo geografski daleko. A taj slojeviti jaz različitosti sprečava nas u rešavanju, na primer, problema neishranjenosti i gojaznosti, koji, iako se nalaze na suprotnim krajevima spektra, dovode do vrlo sličnih dramatičnih posledica.

Često nam se čini da su njihovi problemi samo njihovi i da nas se ne tiču i ne dotiču. A onda nas stvarnost iznenadi kada nas „njihovi problemi” koštaju naših života. Poput one ruske basne o mišolovci. Domaćini su postavili mišolovku. Miš se obratio kokoški, ovci i kravi: „Imamo problem koji treba da rešimo!” Međutim, životinje su rekle da je mišolovka njegov problem. A onda se u mišolovku „ulovila” zmija koja je ujela domaćicu. Otrov je počeo da se širi telom. Zaklali su kokošku za supu kako bi pomogli domaćici. Počeli su da dolaze seljani, pa je stradala i ovca od koje su se oni nahranili. Na kraju je žena umrla, pa je i kravi došao kraj jer je trebalo nahraniti ljude koji su došli na sahranu. A miš je sve vreme stajao i posmatrao iz svoje rupe kako odlaze oni koji su mislili da to nije njihov problem.

Korona svakoga časa oduzima jedan deo našeg bića i tolike živote svuda u svetu. U svojoj opakoj i užasavajućoj misiji ne bira žrtve po boji kože, mestu rođenja, pasošu, bračnom stanju, obrazovanju… Čovečanstvo je u crnini, ne pojedinac u dalekoj zemlji koju ne možemo pronaći na karti sveta, već čovek koga smo voleli.

Quo vadis?

Možemo se osetiti. Možemo se prepoznati. Možemo poverovati jedni drugima.

Profesorka univerziteta, Florida

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista