Virus korona oštećuje i bubrege

Iz dana u dan saznanja o virusu korona se menjaju, jer je mnogo toga oko kovida 19 i dalje nepoznanica za lekare. Bolest se najčešće manifestuje kao akutna respiratorna infekcija sa povišenom temperaturom, nedostatkom vazduha, suvim kašljem, upalom pluća, a na rendgenskom snimku obolele osobe lekari vide tipičnu sliku pluća koja izgledaju poput „mlečnog stakla”. Za sada je poznato da bolesnici sa kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom i oboljenjima bubrega imaju teži klinički tok i lošiju prognozu za ozdravljenje.

Kako ističe profesor dr Radomir Naumović, nefrolog i načelnik Odeljenja za nefrologiju i metaboličke poremećaje sa dijalizom Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara”, tokom trajanja pandemije otkriveno je da kovid 19 inficira, a samim tim i ugrožava ne samo pluća već i druge organe, prvenstveno bubrege i srce.

– Infekcija korona virusom može imati direktne i indirektne posledice na bubrege. Dokazano je da ovaj virus može dovesti do nastanka akutnog oštećenja bubrega, usled direktnog oštećenja ćelija ovog organa, povećane propustljivosti krvnih sudova i inflamacije u bubrezima. S druge strane, kovid 19 infekcija kod težih slučajeva dovodi do poremećaja cirkulacije, smanjenja cirkulatornog volumena i oboljenja srčanog mišića, što kao posledicu može imati akutno oštećenje bubrega. Kolege iz Nemačke su pokazale da je više od 60 odsto bolesnika koji su preminuli zbog infekcije ovim virusom imalo problem sa bubrezima. U ovoj grupi ispitanika, od 32 bolesnika koji su imali akutno oštećenja bubrega čak 23 je imalo prisutan virus korona u tkivu bubrega. Drugi potencijalni uzroci nastanka akutnog oštećenja bubrega mogu biti imunološki poremećaji uzrokovani ovim virusom, zatim rabdomioliza (oštećenje mišića uzrokovano virusom) ili nastanak mikroembolija i mikrotromba u krvnim sudovima bubrega – pojašnjava dr Naumović.

Najčešći simptomi akutnog oštećenja bubrega su smanjenje mokrenja, povećanje koncentracije proizvoda metabolizma proteina u krvi, poremećaj koncentracije elektrolita u serumu, zatim poremećaji acidobazne ravnoteže što sve zajedno dovodi i do poremećaja drugih organa i organskih sistema, naročito kardiovaskularnog ili centralnog nervnog sistema. Bolesnici koji imaju tešku kliničku sliku češće razvijaju akutno oštećenje bubrega, a 20 odsto ovih pacijenata zahteva lečenje dijalizama.

– Akutno oštećenje bubrega kod nekih bolesnika može ostaviti trajne posledice u smislu hronične slabosti bubrega, a neki bolesnici nikada ne oporave funkciju ovog organa i ostaju zavisni od lečenja dijalizama ili moraju na transplantaciju. Ovako nepovoljan ishod se viđa kod bolesnika sa teškom kliničkom slikom, septičkim stanjima i zahvaćenošću više organa. Pored svih terapijskih mera koje su usmerene protiv korona virusa, što podrazumeva antivirusne lekove ali i simptomatsku terapiju koja treba da pojača odbrambene sposobnosti bolesnika, neophodno je primeniti i mere koje obezbeđuju prevenciju ili lečenje sekundarnih bakterijskih infekcija, kardiovaskularnu stabilnost i poboljšanje funkcije pluća. Ukoliko je bubrežna slabost izražena, na raspolaganju nam je i hemodijaliza, odnosno njeni modaliteti koji obezbeđuju lečenje septičnih stanja i disfunkcije drugih organa. Za najteže bolesnike preporučuju se takozvani kontinuirani postupci prečišćavanja krvi u kombinaciji sa uređajima koji uklanjaju medijatore zapaljenja – naglasio je naš sagovornik.

Posebno pitanje je, kakva je situacija sa bolesnicima koji već idu na dijalizu a dobiju kovid 19. Profesor Naumović ističe da, s obzirom na to da su bolesnici na hroničnom programu lečenja hemodijalizom imaju slabiji imunitet, logično je da će imati težu kliničku sliku i lošiji ishod bolesti uzrokovane kovidom 19.

– Ispitivanja koja smo sproveli u našoj zemlji sa bolesnicima na hemodijalizi i peritoneumskoj dijalizi pokazuju da čak 30 odsto ovih bolesnika ima loš ishod infekcije uzrokovane novim virusom korona – dodaje dr Naumović.

Naš sagovornik objašnjava da bolesti bubrega najčešće protiču bez izraženih simptoma zbog čega se otkrivaju relativno kasno. Poremećaji mokrenja, smetnje prilikom mokrenja, promena boje mokraće, slabost, malaksalost i osećaj umora su neki od simptoma koji mogu da ukažu na bolest bubrega. Pojava povišenog krvnog pritiska ili otoka potkolenica i očnih kapaka su takođe znaci koji ukazuju na postojanje bolesti bubrega. Teška klinička slika sa ozbiljnijim simptomima se viđa u odmaklim fazama bolesti bubrega kada je neophodno započinjanje lečenja dijalizom.

– Poslednjih decenija vodeći uzroci hronične bolesti bubrega, kako u svetu tako i kod nas, su šećerna bolest i povišen krvni pritisak. Shodno tome, svi bolesnici koji imaju dijabetes i hipertenziju moraju se redovno kontrolisati i ispitivati zbog pronalaženja znakova bolesti bubrega. Pravovremeno otkrivanje  omogućava i pravovremeno lečenje što je preduslov maksimalnog usporavanja napredovanja hronične bolesti bubrega. Takođe, mora se voditi računa o merama prevencije kod svih bolesnika koji imaju faktore rizika za nastanak bolesti bubrega – zaključio je dr Naumović.