Puževe kućice

Od Altamire preko igloa,jurte,Rajtove vile na vodopadima,Korbizijevih „fioka” u Unite d´ habitation u Marseju do Safdijevog Habitata u Montrealu,čovek je neprestano tragao da dođe do srećne formule kojom bi gradio svoje prebivalište.Zavideo je pčelama,dabru,termitima,pužu,lasti na njihovim idealnim kućama.Pokušavao da ih imitira.Nikad ih nije dostigao, ni uspeo da im se približi.San je svih arhitekata da u tome uspeju.Čak i finskih koji su sa Tapiolom, u humanizaciji stanovanja, najdalje doprli.Tako je finski arhitekta Olavi Kaponen pred odlukom da gradi sebi kuću u svoj dnevnik zapisao: „Spirale su najčešći oblik živih bića.Puž svoju kuću gradi u obliku savršene spirale.Kod čoveka usna školjka ima oblik konusne spirale,mnoge su galaksije spiralnog oblika.”

Polazeći od tih razmišljanja arhitekta Kaponen je nedavno na južnom obodu Helsinkija izgradio kuću (na slikama) sa osnovom puževe kuće,sa idejom da bude u jedinstvu sa prirodom,sa prirodnim materijalima,pre svega sa tradicionalnim finskim drvetom, koje doprinosi atmosferi prijatnog,toplog,ušuškanogi da tako ostvari najbolji ambijent za intimno kućno okupljanje,opuštenost i spontanu radost.

Susrećući se sa ovom Kaponenovom kućom nije semoglo dogoditi a da se vaš kolumnista ne priseti da je i sam bio pred sličnim dilemama i izazovima projektujući kuće našim velikim piscima Dobrici Ćosiću i Miodragu Bulatoviću.U tim trenucima sećajući se reči Žorž San da se ljudi dele po tome da li žele da žive u kolibi ili dvorcu pošao sam od trećeg, jer u dvorcu nema intimnog kutka,a koliba nema sigurnog. Pošao sam za Šatobrijanom koji piše da je za sebe napravio kuću nalik na gnezdo i njemu, izolovan između neba i zemlje, provodio sate sa perom i slavujima. Učinio sam slično,ozidao kuću Dobrici svud prisutnom opekom,pokrio je trskom iz obližnjih gročanskihdunavskihtrstika i sačinio gnezdo iz koga je izletala lepota naše književnosti.

 Jednom drugom prilikom bio sampred još većim izazovima.Praviti kuću drugom piscu, maštaru, anfan teriblu žestokog pera,piscu lude Mare i ljudi sa četiri prsta, pitao sam se kako na jednom pitomom obronku ispod Avale smestiti njegov impulsivan,nepredvidiv,fantasmagorični svet,njegove transcendentalne bogaze?Vratio sam se pužu, najmekšem biću koje stvara najtvrđu kuću po savršenim osnovama logaritamske spirale.I gotovo neverovatno, slično Kaponenu i njegovoj realizaciji,šesnaest godina ranije sačinio sam projekat sa kojim je Bulatović bio ponosan.Posebno, oniričnom spiralom koja je od prizemlja vodila na sprat gde je pod levkom uvrtke beskonačnosti trebalo da se nalazi njegova biblioteka i pisaći sto.Ambijent bez prave linije,bez ravne tavanice,bez disciplinovanih visina,bez bezdušnih antropomorfnih normativa,duhovni prostor zasvrdlan u nepoznato i inspirativno.

Nažalost Bulatovića je prestigao kraj života, pa je projekat njegove kuće ostao ne realizovan.

Da nije bilo Kaponenove kućene bi bilo zabeleženo sećanje na Bulatovićevu kuću i ne bi bio zapisan jedan primer više, kako arhitekti sa raznih meridijana u raznim vremenima dolaze do sličnih ideja.