Jeste li za šoljicu čaja

Putinov oligarh Jevgenij Prigožin je ove nedelje obećao da će uništiti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Zar Prigožin nije čuo? Navaljni je već uništen. Leži u komi u bolnici u Nemačkoj nakon što je, prema tvrdnjama saradnika, otrovan na putu iz Sibira za Moskvu. Prigožin i dalje traži da mu najglasniji kritičar Kremlja isplati 1,2 miliona dolara na ime uvrede i klevete, a odustaće od potraživanja jedino ako, kako se izrazio, „drug Navaljni otegne papke”. Reč je o starim znancima, jer je Navaljni, kao osnivač Fonda protiv korupcije, istraživao mito, prevare i krađu novca ruskih državljana, s kojima je povezivao tajkune poput Prigožina i državnike poput bivšeg predsednika i premijera Dmitrija Medvedeva.

Prigožin je „Putinov kuvar”, nazvan tako jer snabdeva hranom ruske škole i organizuje državne večere, ali i ruski Erik Prins, pošto se veruje da je na čelu ruske privatne vojske „Vagner”, pandana američkom „Blekvoteru”, i konačno, glavni ruski „haker”, za koga tužioci iz Vašingtona tvrde da je predvodio botove na prošlim američkim izborima. Kad ovakav tajkun na sudu dobije odštetu za duševni bol, onda se svakom autokratskom sistemu mora priznati istančan ukus za cinizam – moralno, finansijski i fizički uništava ne samo kritičare, već i ostale građane, a oni su uvek još nešto dužni režimu.

KUĆA ČASTI: Nemački lekari su ove sedmice saopštili da je Navaljani najverovatnije otrovan, što njegova porodica tvrdi još od prošle nedelje, kad se onesvešćen srušio na letu iz Tomska za Moskvu. Navaljnom nije bilo dozvoljeno da se kandiduje na prošlim predsedničkim izborima, ali je sad hrabrio opozicione kandidate na lokalnim izborima u Sibiru, gde se sve češće i možda neočekivano čuje aktivistički glas pobune. Saradnici koji su putovali s njim veruju da mu je sipan otrov u čaj na aerodromu i da mu je zbog toga toliko pozlilo da je avion morao prinudno da sleti u Omsk. Na insistiranje porodice, prebačen je iz bolnice u Omsku na kliniku u Berlinu.

U intervjuu pre nekoliko dana predsedniku Vladimiru Putinu nije postavljeno nijedno pitanje o Navaljnom. Novinari televizije Rusija 24 nisu pronašli materijal za priču u tome što se ruska država čini nemoćnom pred činjenicom da malo-malo pa se neki kritičar Kremlja stropošta na zemlju kao pokošen. Isto se dogodilo i sa aktivistima Pjotrom Verzilovim (2018) i Vladimirom Kara-Murzom, koji je preživao čak dva trovanja (2015. i 2017). I istraživačka novinarka Ana Politkovska je 2004. popila otrovan čaj, ali je ubijena tek kad je na nju pucano dve godine kasnije. Svet je zapamtio i unakaženo lice prozapadnog ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka nakon što su mu se toksini misteriozno uvukli u organizam. Nijedna istraga nije pokazala ko je naručio i sproveo ova trovanja.

KOD NAS JE SUPER: Ruski mediji nemaju vremena ni interesovanja za ovakve stvari, ali zato detaljno prate policijska ubistva crnaca u Americi. Ni Putin u pomenutom intervjuu nije komentarisao zašto njegovi protivnici kolabiraju kao od šale, ni da li je u redu što je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko na demonstracije udario pendrecima, šok-bombama, vodenim topovima i suzavcem, ali je primetio da se u Americi „puca u leđa nenaoružanom čoveku, iako mu u automobilu sedi troje dece”. Bila je to aluzija na ovonedeljnu pucnjavu u Viskonsinu, gde je policajac ispalio nekoliko metaka u Džejkoba Blejka naočigled njegove dece.

Za ruske medije i političare glavna tema bila je i kad je policija tokom hapšenja u maju ubila Afroamerikanca Džordža Flojda u Mineapolisu, a prizori sa američkih ulica tokom rasnih nemira prikazivani su u kontekstu – ovako izgleda demokratija. I, dok su američke vlasti podigle optužnicu za ubistvo protiv policajaca u Mineapolisu i istražuju pucnjavu u Viskonsinu, ruske vlasti odbijaju da istraže slučaj „Navaljni”, tvrdeći da ni nemački lekari nisu ponudili dokaze o trovanju.

SPECIJALNE VEZE: Istovremeno je šef Kremlja otkrio da je spremio rezervni policijski sastav, koji će, ako bude trebalo, priteći u pomoć Lukašenku. Autokratski beloruski predsednik se nedeljama suočava s protestima nakon što je posle 26 godina na vlasti, u atmosferi potpune kontrole, osvojio više od 80 odsto glasova na izborima. I opet je ruskim medijima, osetljivim na američki intervencionizam i brutalnost tamošnje policije, promaklo da primete da Putin ne isključuje mogućnost da ruski specijalci uguše demonstracije u stranoj zemlji. Dok priziva ruske trupe, Lukašenko se žali na intervenciju evropskih zemalja, koje je optužio za mešanje.

Putin sigurno nije oduševljen idejom da ga Lukašenko uvuče u svoje probleme, ali ne sme ni da sasvim isključi mogućnost da deluje. Belorusiji treba poručiti da će joj se, ako se kojim čudom okrene Zapadu, dogoditi isto što i Ukrajini, a Rusima da im ni slučajno ne padnu na pamet slične ideje.