Srpski Indijana Džons

Kad kažemo Miomir Korać, mislimo Viminacijum. A nije baš tako, jeste da je po njemu najpoznatiji, ali još je mnogo toga čime nas je zauvek zadužio.

Kao da je već rođenjem bio predodređen da bude miljenik. Treće dete – treća sreća – Tome i Božane – bio je ljubimac i igračka starijim sestrama. Detinjstvo provodi u Gnjilanu, odrasta u Beogradu. Uobičajeno školovanje i obilazak sveta posle gimnazije – pre fakulteta – volontirao je dve godine u Metropoliten muzeju u Njujorku. Po završetku Filozofskog fakulteta u Beogradu profesionalno bavljenje arheologijom, najpre na Đerdapu a potom u Viminacijumu – ono je čemu se potpuno posvećuje, i to traje do danas.

Učio je od naših najboljih arheologa – Miloja Vasića, Milutina Garašanina i Dragoslava Srejovića. U početku sa istraživačima stanuje po kućama seljaka, da bi kasnije izgradio veliki objekat – Domus po ugledu na rimsku vilu – za život i rad naučnika. Osnovao je i biblioteku od nekoliko hiljada stručnih knjiga koju mu je organizovala supruga – bibliotekarka.

Prvi je kod nas oformio interdisciplinarni tim za arheološka istraživanja, na samo nalazište naselio 25 naučnika, većina su doktori nauka koji tu žive i rade danonoćno. Često usred noći izlaze na lokalitet, zajedno s Miškom. Tu su i Mamut park i Avantura park koji rade 365 dana u godini. Neprekidno je na usluzi saradnicima i javnosti, uz širok osmeh ispod plavih detinje užagrenih očiju. Neki ga zovu i srpski Indijana Džons.

Sa neskrivenim žarom govori i o drugim lokalitetima, o 18 rimskih careva rođenih na tlu današnje Srbije. Iza njega je više stotina naučnih radova i nekoliko desetina monografija. Obišao je ceo svet, kao ekspert i učesnik u međunarodnim projektima i na kongresima, njegovo ime se s poštovanjem izgovara u svetu arheologije širom zemljinog šara.

Pre dve godine u Beograd je doveo ceo svet – na arheološki kongres. Tada su najveći svetski arheolozi rekli da će Viminacijum uskoro postati svetski centar arheologije, jer ima potencijal i organizaciju za iskopavanja u narednih dvesta-trista godina.

Na svim kontinentima, sa saradnicima, putujućom izložbom i predavanjima predstavio je Viminacijum i upisao ga u sve mape sveta – zato se sada ovde neprekidno smenjuju najznačajniji svetski arheolozi, kao članovi istraživačkih timova ili posetioci.

Razvio je i informacioni sistem iz oblasti arheologije ISA – zajedno sa stručnjacima Matematičkog fakulteta – koji je postao osnova za primenu računara u arheologiji. Niko kao on nije doprineo popularizaciji arheologije, u tome je nenadmašan. Snimio je stotine TV emisija: „Ako putem medija ne predstavimo ono što imamo, onda to i ne postoji.”

Uspeo je u davnašnjem naumu da Viminacijum bude samoodrživ, da se izdržava od svog rada, samo prošle godine je 100.00 ljudi kupilo ulaznice i suvenire, od čega se finansiraju buduća iskopavanja. Kada je na lokalitetu, kako običnog posetioca tako i naučnika dočekuje i ispraća domaćinski, kao da mu je rod rođeni u kuću došao.

Najviše njegovim zalaganjem, sledeće godine trebalo bi da svi arheološki objekti duž Dunava, od Bezdana do Prahova, budu uvršteni na Uneskovu listu u okviru obeležavanja rimskog limesa. Nada se da će stranci tek tada pohrliti u naše krajeve da vide šta imamo i da ih dostojno ugostimo.

Jednom je rekao: „Moj život je Viminacijum, ja sam njegov sluga.” Duhoviti posetilac Viminacijuma, očaran viđenim, napisao je: „Vrh, brate, vrh! Kopaj brže!”