Da li smo dobri kada nas gledaju

Kao dečak od 11 godina Dan Podjed je zamišljao Boga kao oko koje ga posmatra sa visine. Spoznajući da, kako kaže, tamo gore nema nikoga, obuzelo ga je neprijatno osećanje usamljenosti. Nakon više od tri decenije svevideće oko opet ga prati, samo što je to sad hiljade sitnih očiju koje ga gledaju odasvud. Kamere nas snimaju na putevima dok vozimo, kada kupujemo, idemo trotoarom ili ulazimo u zgradu aerodroma.

‒ Oči su svuda, od njih se više nije moguće sakriti. Pokušaćemo da prebrojimo okca koja nas posmatraju. Svevideći pogled može biti i pozitivan, jer usmerava čoveka da se bolje ponaša pa makar to bilo iz straha od kazne ili isključenja iz zajednice. Pitamo se nije li možda nečiji strogi pogled ono što uljudi čoveka, učini ga bićem koje se obazire i na druge, te ga tako čini društveno korisnim kao što vozači uspore kada znaju da ih snima radar ‒ piše slovenački antropolog Podjed u knjizi „Sve te oči, zašto se sve češće posmatramo i izlažemo pogledima”, u izdanju Biblioteke 20. vek i prevodu Marije Mitrović.

Podjed je docent na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, od 2010. do 2018. rukovodilac Mreže za primenjenu antropologiju Evropskog udruženja socijalnih antropologa. U knjizi razmatra kako korišćenje novih tehnologija menja ponašanje ljudi, uz brojne primere iz istorije i savremenog života. On analizira „život u izlogu”, voajerizam u društvu spektakla, digitalni tok svesti, „1984” i „Trumanov šou”, kao i samoubistvo pred kamerama. Citira nekadašnjeg američkog predsednika Tomasa Džefersona: „Kad nešto radiš, ponašaj se kao da te posmatra ceo svet.

Autor naglašava da istraživanja pokazuju da ukoliko nas neko posmatra ponašaćemo se manje sebično i bićemo u većoj meri socijalizovani.

‒ Jednom rečju, bićemo „dobri”. Da li, s druge strane, čovek postaje nevaljalac, mangup, ukoliko ga niko ne posmatra? Univerzitet u Njukaslu uradio je eksperiment – u jednoj firmi zaposleni su se dogovorili da kafu plaćaju bez računa tako što će u kutiju sami ubacivati novac. S tim što je jedne nedelje na zidu bila zalepljena fotografija sa jednim parom očiju, a druge nedelje cveće, treće nedelje opet oči, četvrte cveće. U toku nedelje kada su na zidu bile zalepljene oči, ljudi su ubacivali tri puta više novca nego one sedmice sa cvećem, a količina popijenih napitaka bila je manje-više ista ‒ naveo je Podjed.

Iz svog iskustva izdvojio je zanimljivost tokom konferencija putem skajpa. Pažnju mu nisu zaokupljali sagovornici koliko sopstveni lik koji je video na rubu ekrana. „Okretao sam glavu tako da izgledam lepše i ozbiljnije. Ako podignem glavu, vidi li se moj podbradak? I otkad sam ja tako ćelav?”, razmišljao je ovaj antropolog.

To je zato, kako dodaje, jer nam je prvi put u istoriji tehnologija omogućila da se uživo posmatramo u toku svakodnevnog govora, ali i pratimo kako nas u svakom trenutku vide drugi. A kada ljudi kače selfije na društvene mreže, tada oni prate i nadziru sopstveno ponašanje, smatra ovaj naučnik.

‒ Ako se potpuno predamo digitalnoj tehnologiji državne institucije će biti zadovoljne pošto će uz pomoć kamera lako nadzirati svoje građane. Postoji li alternativa da izbegnemo stvaranje „dobrih” državljana, da ublažimo prevlast kapitalizma zasnovanog na podacima a da ipak očuvamo prednosti koje nam je donelo digitalno doba ‒ pita Dan Podjed, i predlaže da ne unosimo u svoje domove nepotrebne „pametne” instrumente, da podstičemo međunarodne inicijative za očuvanje privatnosti i da zajednica roditelje upoznaje sa raznim zamkama kada šire slike preko mreža, pomažući tako da se stvore digitalni dvojnici njihove dece.

Podjed veruje da ukoliko država ispisuje pravila da li je pojedinac poslušan efekti nadzora se brzo pretvaraju u orvelovsku suprotnost poput one u Singapuru. U SAD-u Agencija za bezbednost prati šta rade građani, a u Kini paze da li pušite u prostoriji za nepušače...

Dok se papa oglašava na „Tviteru”, slovenačkog predsednika Boruta Pahora domaći i strani mediji nazivaju „kraljem ’Instagrama’”. On kači i protokolarne fotografije, ali i one sa Severinom, Džonom Malkovičem, Naomi Kembel, fotke sa ženom, sa mamom, slike dok pliva, trči, ali i one kada je umoran, zamišljen, pogrbljen, neobrijan. Podjed izdvaja sliku Pahora nasred Bledskog jezera na dasci za stojeće veslanje iz 2017. godine. Dok ga zbog slika neki nazivaju narcisom, Pahor je drugima vrlo simpatičan. Takvoj samopromotivnoj strategiji, piše Podjed, pribegavaju svi: od sportista, preko umetnika, novinara pa sve do akademske zajednice.

Podjed predviđa da ćemo u budućnosti bolje da čuvamo svoje podatke i da će opšta regulativa o zaštiti podataka biti temelj novih odnosa u društvu. Veruje da će globalna revolucija vratiti pojedincu pravo na privatnost. Drugi scenario kaže da će ljudi na društvenim mrežama prodavati drugima svoje intimne trenutke. A ko hoće moći će da kupi zaštitu od drona koji snima kako pravimo roštilj u svom dvorištu...