Fidelov naslednik

Analiza vesti

Prijateljstvo Uga Čavesa sa obolelim liderom kubanske revolucije Fidelom Kastrom potiče iz vremena pre nego što je iko i pomislio da će zaista venecuelanski poručnik padobranac postati predsednik i predvodnik venecuelanskog bolivarskog socijalizma. Čaves je još 1979. sa drugovima među nižim oficirima počeo da govori o revoluciji.

Tri godine posle „Karakasa”, masovnih nemira u glavnom gradu Venecuele pošto je tadašnji predsednik uveo mere preporučene od Međunarodnog monetarnog fonda, Čaves je kao potpukovnik rešio da je došlo vreme za puč. Bilo je to 1992. godine, Čaves je poveo vojne pobunjenike, ali, suočivši se sa nadmoćnom odbranom, pristao je da se preda. Nastavak borbe značio bi veće krvoproliće a već je pokušaj puča odneo 20 žrtava. Čavesu su dozvolili da se pojavi na televiziji i da objavi predaju. Bila je to najveća greška jer, kako svi sada priznaju, današnji venecuelanski predsednik ima poseban kontakt, bliski intimni susret sa kamerom.

 „Pobuna je okončana, samo zasad”, rekao je Ugo Čaves, pre nego što su ga stavili u zatvor. Ali njegova poruka odjeknula je u narodu i lansirala ga u političku orbitu. U zatvoru je zajedno sa svojim saborcima proveo dve godine, kada je oslobođen pošto je bivši predsednik smenjen zbog korupcije. Ponovo na slobodi, prvu stvar koju je uradio Čaves je otišao kod Fidela Kastra u Havanu. Kastro mu je priredio srdačnu i toplu dobrodošlicu, sa protokolom koji odgovara šefu države. Bilo je to 1994. godine, a današnji predsednik Venecuele setio se posle svog poslednjeg susreta (17. juna) sa Fidelom kako je Kuba živela u nemaštini posle pada sovjetskog bloka. Još u zatvoru je čitao jedan Kastrov intervju i u sećanje sumu se urezale optimističke reči kubanskog lidera suočenog sa kolapsom ekonomije:„Pre ili kasnije doći će novi talas.Narod Latinske Amerike će se probuditi, i svi će tada gledati u taj novi revolucionarni talas”. Evo ga sada taj novi talas, kaže danas Čaves.

Još mnogo Vijetnama u Latinskoj Americi

Pet godina posle prvog susreta sa Kastrom, kome se divio još mnogo ranije, Čaves je postao predsednik i odmah je otišao da se ponovo vidi sa svojim „duhovnim ocem”.

Od 2001. Kubi je iz Venecuele isporučena nafta u vrednosti od dvei po milijarde dolara, a hiljade kubanskih učitelja, trenera i lekara došlo je na rad u Venecuelu u okviru Čavesovih društvenih projekata.Trgovinski sporazum Alba (na španskom ova skraćenica znači – zora), bolivarska alternativa za Ameriku, sklopljen 2004. između Kastra i Čavesa, proširio se u međuvremenu na Boliviju, Nikaragvu i neke manje karipske zemlje.

Venecuela je odavno postala tri puta veći donator za razvoj regiona od SAD. Ujedno, slično kao kada su SAD bile zauzete Vijetnamskim ratom, Veliki brat je zapostavio svoje zadnje dvorište. Levica je Amerike prestala da se boji, a desnica je prestala da je poštuje. Jača u tom vakuumu uticaj Uga Čavesa, a mnogi danas upozoravaju da će on Americi biti mnogo opasniji protivnik od Fidela Kastra.

Kao da se prizivaju nekadašnje prognoze romantičnog Če Gevare, koji je pokušavajući da raspiri revolucionarni žar među bolivijskim seljacima govorio: „Biće još Vijetnama po Latinskoj Americi, jedan, dva, tri…”

Nije za one koji veruju Fukujami

Ali, oni koji poznaju Čavesa znaju da je venecuelanski predsednik iskreno vezan za kubanskog legendarnog lidera i da je jedino njegov savet spreman da posluša.

Kada je u februaru Fidel objavio da se povlači sa mesta predsednika, Čaves je ostao lojalan do kraja: „On ne podnosi nikakvu ostavku. On se samo pomerio u stranu za druge”. On sam obećao je da nastavlja borbu na Fidelovoj liniji. Čak i Čavesovi protivnici, kakav je Teodoro Petkof, koji mu je bio takmac na predsedničkim izborima 2006, tvrde da je jedino Kastro u stanju da „ublaži” Čavesove radikalne stavove. U kubanskom lideru on vidi jedinog ravnopravnog sagovornika, nepresušni izvor pragmatičnih saveta mlađem državniku. Svi drugi oko Čavesa su mediokriteti, tvrde poznavaoci venecuelanske scene.Sa njima se ne može konsultovati.

 Čaves gaji adolescentsku odanost prema Kastru.

Pojedini analitičari idu tako daleko da tvrde da je sa američkog stanovišta Čaves „opasniji” od Kastra.

„Čaves i njegovi planovi uopšte ne ulaze u mozak onih koji čitaju Fukujamu. Fukujama je predvideo kraj istorije, i da će svi u svetu početi da misle na isti neoliberalan način”, kaže Roman Ortis, analitičar u jednom institutu u Kolumbiji. On smatra da ljudi još ne shvataju ozbiljno kako Čaves ima „politički projekat o stvaranju velike Kolumbije, ili sjedinjenih država Latinske Amerike”. „Moramo ga obuzdati, ukoliko želimo da izbegnemo širi rat”, dodaje analitičar. „On je opasniji i nepredvidiviji od Kastra. U tom smislu još će nam nedostajati Fidel”, kaže Ortis.

Zaista po tvrđenju retkih insajdera, upoznatih sa sadržajem razgovora između Fidela i Čavesa, oboleli kubanski veteran često je savetovao svoga naslednika da se povuče iz vatre. Tako je bilo i nedavno posle usijanja sa Kolumbijom.

Čaves obožava Kubance. Kad ulazi u svoj avion, pozdravlja prvo svoja tri kubanska lekara: „Gde ste, gerilci”, „… krećemo u internacionalnu akciju…”. A kada je reč o kriminalu, koji je svuda prisutan i blokira Karakas, on i na to gleda na romantičarski način. Sve je to zbog toga što još ima mnogo sirotinje. Kažu da je Čaves napravio pravu mitologiju o sirotinji. Po njemu, ko god je siromašan, taj je dobar i pošten. Ne shvata da i među njima ima lopova i ubica.

Kud god da krene, šta god da radi, pred kim god da govori, Čaves ne zaboravlja da pomene starog Kastra. Uživo svake nedelje, dok govori u direktnom prenosu za milione svojih sugrađana, on se seti svog prijatelja na Kubi: „Zdravo, Fidele, hajte da pozdravimo našeg druga u Havani…”. A narod aplaudira.

Zorana Šuvaković