Tripoli u rasulu, Haftar blokirao Sirt

Zaglušujuća eksplozija odjeknula je juče na zapadnom prilazu Tripoliju, nakon što je motociklista samoubica detonirao eksploziv usred saobraćajne vreve, preneli su mediji u Magrebu. Ako je ta verzija uzroka incidenta u glavnom gradu Libije tačna, reč je o prvom terorističkom napadu u sve napetijoj  severnoafričkoj prestonici u poslednjih godinu dana.

Naime, u ponedeljak je istekao četvorodnevni neprekidni policijski čas u Tripoliju, koji je Fajiz el Seradž, šef prelazne vlade, zaveo nakon masovnih antirežimskih demonstracija. Posmatrači tvrde da su demonstrante rasterivali i bojevom municijom. Protesti zbog „korupcije i loših uslova života” nagnali su Seradža da suspenduje Fatija Bašagu, ministra unutrašnjih poslova, zvanično – zato što nije sprečio neprijavljeno okupljanje u vreme korone.

Nezvanično, iza suspenzije bivšeg komandanta moćne paravojske iz Misurate i ključnog aktera odbrane Tripolija od ofanzive Libijske narodne armije (LNA) Halife Haftara stoje drugi razlozi. Taman što je Seradž 21. avgusta proglasio „momentalni prekid vatre” oko luke Sirt, Fati Bašaga i Halid al Mishri, predsednik Vrhovnog državnog saveta Libije (savetodavno telo uspostavljeno mirovnim sporazumom 2015, sa ingerencijama u Tripoliju i Tobruku) samoinicijativno su otputovali u Ankaru. Šta su dvojica visokih zvaničnika iz Tripolija, bez konsultacija sa Seradžom, izneli vladi Redžepa Tajipa Erdogana, nije poznato. Tek, pristalice Bašage u čast njegovog povratka upriličile su u Tripoliju vojnu paradu u kojoj je učestvovalo više od 300 armijskih vozila. Bašaga je tom prilikom istakao da mu je „dosta” korupcije u vlasti i da je spreman da se bori protiv nje. Seradž je ubrzo zatim suspendovao Bašagu i najavio istragu roku od 72 sata, koji su juče istekli. Nemam ništa protiv, ali da istraga bude javna i da je prenosi televizija, uzvratio je sada već bivši ministar unutrašnjih poslova Libije.

Raskol u vrhu vlade u Tripoliju – koja bezbednosno zavisi od podrške paravojnih snaga iz Misurate – loš je predznak za najnoviji pokušaj Libijaca i zainteresovanih stranaca da u zemlji ogromnih nalazišta nafte konačno zavlada mir i da ponovo počne izvoz barela. Ništa vedrije ne deluje ni situacija u istočnolibijskom političkom taboru, sa civilnim sedištem u Tobruku i vojnom bazom u Bengaziju.

Naime, istog dana kada i Seradž, i Agila Saleh, šef Predstavničkog doma državnog parlamenta (izmešten 2014. u Tobruk), proglasio je „momentalni prekid vatre” i takođe predložio demilitarizaciju centralne Libije, linijom od Sirta ka vojnoj bazi Džufra i naftnim nalazištima na jugu, u Sahari. Ni Seradž ni Saleh nisu se u svojim proglasima o „demilitarizaciji” područja oko Sirta obazirali na Libijsku narodnu armiju (LNA) Halife Haftara, čije su se trupe utaborile oko te luke nakon povlačenja iz neuspele ofanzive na Tripoli.

Haftar je smesta odbacio objavu Tobruka i Tripolija o prekidu vatre, nazvavši je „medijskom šaralažom”. Da pokaže da je još „u igri”, Haftar je sa LNA juče blokirao sve prilaze provinciji Sirt, sprečavajući svaki ulaz i izlaz iz te oblasti, preneli su severnoafrički mediji.

Šta dalje namerava Haftar sa trupama LNA u Sirtu i oko njega, zagonetka je. Jednako kao i to kakvi su planovi oko 17.000 pripadnika paravojnih snaga iz Misurate nakon suspenzije njihovog nekadašnjeg komandanta Bašage. Utisak da je Libija nakon mirovnih objava Tripolija i Tobruka 21. avgusta bliža (konačnom) primirju nije više toliko snažan. Dvodnevni razgovori visokih zvaničnika Rusije i Turske (juče i u ponedeljak) u Moskvi, povodom situacije u Libiji i Siriji, možda budu prilika za korak napred ka miru u dva mediteranska žarišta.