Zašto „Železnice Srbije" stalno prave gubitke

U „Politici” od 25. avgusta 2020. objavljen je članak o gubicima koje su napravila transformisana novoosnovana tri preduzeća po predlogu Svetske banke. Novinarka Marijana Avakumović, za svaku pohvalu, analitički dokumentovano iz finansijskih izveštaja APR-a i izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, upoznala je širu javnost sa ozbiljnim problemima u upravljanju poslovanjem „Srbijavoza”, „Srbije Kargo” i „Infrastruktura Železnica Srbije”, o novoj neracionalnoj organizaciji, lošem operativnom poslovanju, pogrešnoj saobraćanoj politici, naročito neadekvatnom korišćenju ogromnih inostranih kredita i sredstava budžeta Srbije s ciljem bržeg osposobljavanja godinama zapuštene železničke mreže za normalno funkcionisanje i zadovoljenja potreba za transportnim uslugama privrede, građana Srbije i međunarodnog tranzitnog železničkog saobraćaja na Koridoru 10.

Četvoromesečno izbegavanje nadležnih državnih organa da odgovore novinarima i pruže informacije o razlozima nastalog stanja, koji nisu od juče, zabrinjava javnost, posebno poreske obveznike. Prema Zakonu o ministarstvima, precizirano je koje je ministarstvo odgovorno za stanje na srpskim železnicama i treba da vodi brigu o utrošenim inostranim kreditima i sredstvima budžeta za nezavršene planirane poslove nužne za neophodno održavanje i razvoj železničkog saobraćaja.

Prvo, sprovedena je reorganizacija „Železnica Srbije” na neadekvatan način, koji su nekritički prihvatili eksperti Svetske banke (uglavnom iz Indije i Australije). Njihova iskustva nisu uporediva sa potrebama male i nerazvijene železničke mreže Srbije. Umesto jednog dobro organizovanog preduzeća sa proverenim profesionalnim menadžmentom, formirana su tri preduzeća sa nedovoljno osposobljenim menadžmentom  čime su neminovno triplirani fiksni troškovi administracije i stvarani veliki gubici.

Drugo, početkom izgradnje deonice brze pruge Beograd – Novi Sad nerazumno i pogrešno je prekinut svaki saobraćaj na Koridoru 10. Nigde u svetu se ne prekida saobraćaj na pet godina na najfrekventnijem pravcu, čime se gube ogromni prihodi od prevoza preko pet miliona tona domaćeg i tranzitnog robnog transporta, kao i 500.000 putnika. Ne samo što su izgubljeni ogromni prihodi u redovnom poslovanju, već su i nepotrebno povećani izdaci za investicije brze pruge na neadekvatnoj postojećoj trasi, koja ne obezbeđuje uslove za brzinu od 200 kilometara na sat. Zbog velikog broja kratkih međustanica sa brojnim skretnicama na trasi, tu se iz bezbednosnih razloga brzine moraju smanjiti na 100 kilometara na sat, a ugrađuje se skuplja oprema za veće brzine.

Treće, zašto „Železnice Srbije” nisu ažurno pratile povećane potrebe transporta proistekle iz novih velikih projekata – od nove fabrike sumporne kiseline u RTB „Bor” kapaciteta 600.000 tona godišnje do fabrike NPK veštačkog đubriva u Prahovu ili transporta preko 100.000 tona bakarnog koncentrata iz Majdanpeka do topionice bakra u Boru.

Sa velikim zakašnjenjem pristupilo se remontu pruga Niš–Prahovo i Požarevac–Zaječar i trajno su izgubljeni ogromni prihodi od robnog transporta. U putničkom saobraćaju zatvoreni su pravci Beograd–Zrenjanin–Kikinda, zatim veza sa Belom Crkvom. Najžalosniji je prekid putničkog saobraćaja sa Skopljem, Sofijom, Istanbulom, Zagrebom, Ljubljanom i Temišvarom.

Da ne navodimo druge slične primere, ovakvo stanje je neodrživo i zahteva hitno uvođenje novog sposobnijeg profesionalnog menadžmenta. Srbiji je hitno potreban bolji, racionalniji i uredniji železnički saobraćaj.

Dragutin Dragojević,
Beograd