Korona tera turiste iz Grčke

Od našeg dopisnika
Atina – Desilo se ono što nije očekivano – koronu su u samo 25 odsto slučajeva doneli turisti, sve ostalo je domaćeg porekla. Zvanično se saopštava da turizam nije uzročnik novog talasa kovida u Grčkoj, ali je, svejedno, porast broja obolelih na u proseku 200 dnevno već oterao veliki broj gostiju sa grčkog mora.

Naglo širenje epidemije na koje vlada Kirijakosa Micotakisa nije računala u ovolikom obimu, u potpunosti je poremetilo planove. Mere su morale da se vraćaju „preko noći”, pooštrena je kontrola na kopnenim graničnim prelazima, uveden kontrolni ku-ar kod za svakog putnika i obavezan negativni test za one koji dolaze iz velike grupe zemalja. Zatvaraju se klubovi, ograničava rad restorana i kafića, na najposećenijom ostrvima maska je obavezna i na plaži, ali je sve veći broj turista koji se sa letovanja u Grčkoj vraćaju zaraženi koronom.

Reč je uglavnom o mladima koji nisu poštovali mere zabrane, niti su nosili maske. Oboleli su gosti iz Italije, 20 britanskih studenata zarazilo se na Zakintosu, Škotska i Vels uveli su dvonedeljni karantin za povratnike iz Grčke, istim merama prete i druge zemlje. Od produžavanja turističke sezone na septembar i oktobar, na šta je Atina ozbiljno računala, po svemu sudeći – nema ništa. Zemlju je posetilo samo 3,2 miliona turista, što je svega 10 odsto u odnosu na prošlu, rekordnu turističku godinu sa gotovo 33 miliona gostiju. Kuća „Ernst i Jang” procenjuje da će gubici Grčke u turizmu biti najmanje 10 milijardi evra i da će ove godine, umesto više od 20 milijardi u 2019. godini, turistički sektor ostvariti jedva osam milijardi evra. Hoteli će izgubiti više od pet milijardi, ugostiteljski sektor već ima gubitak od 2,5 milijardi, uz sumornu prognozu ove bonitetske kuće da će se bilo šta znatno popraviti u narednih pet godina.

Hotelijeri i ugostitelji su očajni, jer sektoru preti opasnost da na kraju godine bez posla ostane 170.000 radnika koji su, dok država finansira, na plaćenom odsustvu. Međutim, ni to neće još dugo potrajati, jer već sada je, prema procenama Nacionalne banke Grčke, izvesno da je u prvoj polovini godine deficit u budžetu pet odsto ili šest milijardi evra i da do kraja godine treba očekivati da se cifra udvostruči. Na posledice pandemije se računalo, ali se verovalo da će spas doneti turizam, koji je uvek činio od 25 do 30 odsto BDP-a i od kojeg živi 850.000 Grka ili 21 odsto ukupnog broja zaposlenih.

Hoteli u Atini i Solunu imaju ukupan pad prometa od 49,2 procenata za jul i avgust, dok je na ostrvima i na Halkidikiju situacija još dramatičnija. Na Rodosu je 75 odsto hotelskih kapaciteta ostalo prazno ili zatvoreno. Slično je bilo na Krfu, na Kosu, gotovo na svim ostrvima, gde su ulice i plaže ostale poluprazne. Ugostitelji sa severa Grčke bili su prvi na udaru jer je većina gostiju, čak nekoliko miliona, bila sa Balkana. Apelovali su na vladu da ih ne lišava gostiju iz Srbije, predlagali su da sami plate testove za svoje stalne goste, pisali su pisma Ministarstvu turizma upozoravajući da će gubici biti veći od 3,5 milijardi evra, da će više od 70 odsto malih hotela bankrotirati. Ipak, hotelijeri nisu požurili da snize cene tokom jula i avgusta. Uz mala pojeftinjenja, od najviše 20 procenata, držali su cene uglavnom na nivou prošlogodišnjih. Luksuzni hoteli na Santoriniju tek sada, sa velikim zakašnjenjem, nude popuste od 66 odsto.

Prema podacima grčke centralne banke, već sada je izvesno da su prihodi od turizma pali za više od 90 odsto u odnosu na prethodnu godinu i da će biznis izgubiti 35 milijardi evra. Trgovinski obrt je u julu i avgustu u turističkim mestima već pao za 75 procenata u odnosu na 2019, kada je ostvareno 80 milijardi evra.

Zbog porasta broja zaraženih, samo u avgustu na 6.000, što je više nego u jeku pandemije, u više od dvadeset oblasti, uključujući Mikonos, Krf, Zakontos, ali i atinsku oblast, rad ugostiteljskih objekata ograničen je do 23 sata, zabranjeno je okupljanje više od devet ljudi, ograničen broj gostiju na svadbama i veseljima.

Korona je ponovo uvela svoja pravila, a i ono malo turista koji su se zatekli u Grčkoj napuštaju zemlju. Na grčkim aerodromima broj putnika je manji za 74,3 odsto. Samo na atinskom aerodromu broj međunarodnih dolazaka je opao za 60 procenata u odnosu na 2019, kada je doputovalo 34,7 miliona putnika, u odnosu na devet miliona ove godine.