Čuvarkuća ne leči uvo, a ni morski krastavac sinuse

Mališani moraju da budu uvek pod budnim okom roditelja i vaspitača, jer u trenutku nepažnje mogu da progutaju neki predmet koji može da im zatvori disajne puteve, zbog čega im život u trenu može postati ugrožen. Osim toga, lekari za uvo, grlo i nos svakodnevno u praksi imaju slučajeve vađenja raznih stvari iz nosa i uva deteta koje su oni u sekundi u igri „ubacili”. Ali, nisu samo mališani ti koji moraju da budu oprezni. I odrasli često završe u ordinaciji ORL lekara jer su se sami lečili koristeći razne biljke za tretiranje bolova u ušima ili sinusima.

Kako ističe profesor dr Dušan Milisavljević, direktor Klinike za ORL Kliničkog centra Niš, problemi se javljaju kod one grupe odraslih ljudi koji još uvek veruju da će nešto „na prirodnoj bazi” da im zaleči problem.

– Oni se najčešće leče srpskom srednjovekovnom medicinom. Na primer, za lečenje zapaljenja sinusa u nos stavljaju morsku dinju ili morski krastavac, a u usni kanal, ako ih boli taj deo tela, sipaju ricinusovo ulje i guraju biljku čuvarkuću, beli luk ili neke trave. To nikako ne smeju da rade, već ako imaju problem, treba da odu do najbliže ORL ambulante kako bi stručnjak proverio šta im se dešava. Često se dešava da ljudi dođu kod lekara kad im se pojavi reakcija organizma na morsku dinju ili krastavac koji su stavili u nos. To alergijski deluje na sluzokožu nosa kod velikog broja ljudi, pa pomoć traže zbog otoka, otežanog disanja... Zato savetujemo da to ne koriste za upalu sinusa – naglašava dr Milisavljević.

Prisustvo stranih tela u gornjim i donjim disajnim putevima je, nažalost, čest slučaj u Srbiji. Postoje mnoga stanja opasna po život dece. Naš sagovornik navodi da je čudno to što se u Srbiji deci daje da grickaju neku hranu, a da im je tek izbilo nekoliko zuba. Tu misli pre svega na to kada se najmlađima daje da jedu orahe, kikiriki, semenke, što može da bude opasno.

– Često nam roditelji dovode decu sa devet ili 15 meseci sa problemima jer su progutala nešto što nisu smela. Problem je nastao jer su im dali da se igraju sa zrnima pasulja, graška ili sličnim zrnevljem, a zna se da deca u tom uzrastu sve stavljaju u usta i gutaju. Ako mališan plače ili se igra, može da se desi da taj predmet aspirira i da on dospe u pluća, što je strašno. Najčešće je prva reakcija kod deteta kašalj i gušenje, promena boje lica, što traje nekoliko minuta. To je odbrambena reakcija organizma, jer želi da iskašlje predmet. Sledeća faza je pokušaj pluća da se prilagodi na prisustvo stranog tela u njemu. Bitno je da se to odmah primeti, ali se u praksi to previdi. Ako se dete smiri, onaj ko ga čuva misli da je dobro i ne dovede ga odmah kod lekara, kada se gubi dragoceno vreme. Kada primete da nešto nije u redu i dovedu ga kod nas, mi odmah radimo takozvanu bronhoskopiju sa vađenjem predmeta koje je dete progutalo. U slučaju da to roditelji odmah ne urade, mogu da nastupe drugi problemi jer pored mogućnosti da progutani predmet zatvori disajni put, zrna poput kikirikija ili oraha imaju u sebi eteričnih ulja, opuštaju se u organizmu i dodatno iritiraju već traumatizovanu sluzokožu pluća. Nakon nekoliko sati, počinju da se javljaju komplikacije na plućima, kada je detetu život ugrožen i kada jedino mogu da se rade intervencije u opštoj anesteziji kako bi mu se spasio život – pojašnjava dr Milisavljević.

Često se dešava da prilikom vađenja predmeta lekari primete dosta sekreta u nižim delovima plućima kod deteta. Zbog toga je važno da se mališanima do treće godine nikako ne daju sitni predmeti da se igraju jer to može da bude veoma opasno, ali da zaborave i da im nude kikiriki, semenke, orahe, kokice i sličnu hranu. Veliki problem može da nastane i kada dete proguta zrno pasulja, jer on u vlažnoj i tamnoj sredini kao što su pluća nabubri i klija, širi se i zatvara disajni put. To mogu da budu dramatične situacije.

– Nekoliko dana posle intervencije insistiramo da dete bude sa majkom u bolnici. Ukoliko predmet koje je mališan progutao nije dugo bio u organizmu, oporavak deteta je lakši. Postoji mogućnost da se predmet koji dete proguta nađe i u jednjaku. Tu najčešće imamo slučajeve da su progutali novčiće i delove igračaka. Sutradan posle intervencije dete se pušta na kućni oporavak. Kada je reč o nosu, deca tu svašta uguraju: klikere, baterije, delove igrački, papira, sunđera... To se lako vadi u odnosu na ono što se zaglavi u plućima, kada je život mališana ugrožen – kaže dr Milisavljević i dodaje da je važno što su ORL klinike u celoj Srbiji dobro opremljene svim neophodnim uređajima koji se koriste prilikom ovih intervencija.