Ruše fabriku staru 119 godina

UŽICE – Objekat bivše užičke Tkačnice, simbol početka industrijalizacije u ovom gradu sagrađen na razmeđi 19. i 20. veka, ovih dana radnici građevinskim mašinama ruše do temelja.

Ovdašnje preduzeće MPP „Jedinstvo”, vlasnik te građevine u ovoj deceniji, za dva-tri meseca završiće rušenje. Namera je da na tom povećem placu, na dobroj lokaciji uz gradsku plažu, bude napravljena velika stambeno-poslovna zgrada.

Tako vreme i nove potrebe trajno brišu tragove nekadašnje fabrike tekstilnih proizvoda (zvala se Tkačka radionica, pa „Cveta Dabić”, a naposletku „Froteks”), koja je poznate peškire i druge proizvode pravila do stečaja 2006. godine. Devedesete su je gurnule u poslovne teškoće, novi milenijum ju je dokrajčio.

Odavde su stare mašine iznete pre nekoliko godina. Za rušenje su ostali samo prazni fabrički prostori i visoki dimnjak (i on će uskoro biti srušen), prepoznatljiv na mnogim fotografijama Užica.

Istorija beleži da su s kraja 19. veka užički preduzetnici, okupljeni u akcionarsko društvo, odlučili da naprave ovu fabriku (prvu ovdašnju posle fabrike čohe i ćebadi koja je ranije ugašena). Pogodovalo im je što je tada tu dobro radila i kadrove stvarala Državna tkačka škola.

A kao energetski izvor za tkačnicu odabrali su za to vreme jedinstveno rešenje, pogonsku snagu planinske reke – na Đetinji sagradili su prvu hidrocentralu po Teslinim principima na Balkanu, koja struju proizvodi i varoš osvetljava od 1900. godine. Stvoreni su tako uslovi da proradi i Tkačka radionica, čiji je probni rad krenuo u maju 1901. godine.

Štampa je o tome pisala: „Treći maj osvanuo je neobično vedar i čist. Građani i građanke u svečanom ruhu hitali su da obiđu i vide još pre vodoosvećenja fabričku zgradu koja beše iskićena mnogobrojnim trobojnicama.

Građani grada Užica i ovog puta su dokazali da im ova industrijska ustanova leži na srcu, jer su došli u ogromnom broju. Za razbojima i drugim mašinama bilo je oko 90 devojaka, mahom bivših učenica Tkačke škole, koje su kako na razbojima tako i na ostalim mašinama posao obavljale na opšte zadovoljstvo.”

Kasnije se proizvodnja zahuktala, stotine žena su za razbojima radile i porodice izdržavale od zarade u tkačnici. Tokom sedamdesetih i osamdesetih, kada se fabrika zvala „Cveta Dabić”, bilo je u njoj i oko 3.000 zaposlenih. Tada, a zatim i pod imenom „Froteks”, ovde su pravljeni peškiri, bade mantili, platna i drugo za domaće i strano tržište.

Ali iako je imala visokokvalitetne proizvode koji bi i danas bili traženi, počela je da tone u novije doba, kada se na tržištu pojavila nelojalna konkurencija u vidu novih, malih proizvođača tekstilne robe kvalitetom nedorasle onoj kakva se u užičkoj tkačnici pravila.

Njima je ova fabrika smetala, a u vreme smutne privatizacije lako su se našli oni koji će tu državnu firmu gurnuti u probleme, kasnije i u stečaj. Kad uskoro na ovom mestu bude sagrađen novi stambeno-poslovni objekat valjda će biti ostavljen kakav trag da je tu više od veka radila nekad uspešna fabrika, sagrađena 1901, a srušena 2020. godine.