Britanci beže s grčkih ostrva

Od našeg dopisnika
Atina – Posle odluke britanske vlade da zbog porasta broja obolelih u Grčkoj sedam ostrva stavi na „crvenu listu”, turisti u panici napuštaju Lezbos, Tinos, Serifos, Mikonos, Krit, Santorini i Zakontos. Istovremeno, i holandska vlada je grčka ostrva stavila na „narandžasti“ spisak i upozorila svoje državljane da ih po povratku sa letovanja čeka desetodnevni karantin.

Nekoliko desetina hiljada britanskih turista – prema pisanju „Dejli mejla” reč je o 60.000 ljudi – dobili su od svoje vlade upozorenje da će, ukoliko u propisanom roku ne napuste Grčku i vrate se u domovinu, morati u karantin. Ovdašnji mediji javljaju da je odmah posle upozorenja britanskog ministra transporta Grandi Spasa na ostrvima počela panika, jurnjava za avionskim kartama, trajektima koji će ih prebaciti bar do Atine. Karte je teško naći i s obzirom na to da se menjaju datumi povratka ili se one kupuju u poslednjem trenutku, sada su znatno skuplje od uobičajene cene, čak i do tri puta.

Svi koji ne uspeju da se u Veliku Britaniju vrate do srede, 16. septembra ujutru, moraće u dvonedeljni karantin. Većina turista ne razume ovu neočekivanu odluku svoje vlade jer, kako kažu, i pored porasta broja obolelih – u Grčkoj je bezbednije nego kod kuće.

Činjenica je da je broj obolelih od korone u Grčkoj porastao, da je samo u avgustu registrovano više od pet hiljada novih slučajeva, što je mnogo više nego na početku pandemije i da i dalje dnevno ime više od 150 zaraženih. Međutim, to je mnogo manje zabrinjavajuća slika od one u većini drugih evropskih zemalja.

Britanska vlada objašnjava da se obavezan karantin po povratku neće odnositi na celu Grčku, već samo na one koji dolaze sa ostrva koja predstavljaju veliki rizik. London neće, kako se kaže, slediti primer Škotske, koja je ponovo uvela karantin za sve povratnike iz Grčke, dok je Vels zabranio putovanja na neka grčka ostrva.

Sve je, zapravo, počelo pre nekoliko dana, kad se ispostavilo da je u avionu sa 200 putnika koji se vraćao iz Grčke, 30 Škota bilo pozitivno na koronu. Isto se desilo i turistima iz Italije, ali u svim slučajevima reč je bila o mladim ljudima koji su letovanje na grčkim ostrvima provodili uglavnom ne poštujući mere zaštite.

Okupljali su se na privatnim zabavama i žurkama na plaži, gde je bilo po nekoliko stotina ljudi, u gomili i gotovo uvek – bez obavezne maske. Upravo zbog takvog ponašanja mladih, grčka vlada je donela odluku da se na nekim ostrvima, pre svega na Mikonosu, Parosu i Antiparosu, Zakintosu, kao i na Halkidikiju, uvedu vanredne mere, da se rad klubova ograniči do 23 sata i zabrani okupljanje više od devet ljudi. Mere nisu poštovane, mnogi klubovi su zatvoreni, a osoblje i gosti su se zarazili koronom.

U svakom slučaju, ovo je dodatni udarac za grčki turizam, jer su upravo Britanci bili najbrojniji gosti. I tako, prema grubim procenama, ove sezone Grčka će u turizmu imati gubitak od oko 15 milijardi evra. Već sada je izvesno da je ove godine na letovanje došlo nešto više od tri miliona turista u odnosu na prošlogodišnjih 35 miliona. Hoteli su uglavnom poluprazni, mnogi nisu ni otvoreni, iako se računalo da će, s obzirom na epidemiološku situaciju u Evropi, Grčka biti bezbedna oaza za turiste. Desilo se suprotno. Upravo u udarnim mesecima, kad se zemlja otvorila za turizam koji je trebalo da bude slamka spasa za privredu, broj obolelih u Grčkoj počeo je da raste, uvedene su mere zabrane, a turisti su počeli da odlaze. Neočekivano, ispostavilo se da koronu nisu doneli turisti, već je ona „domaća”, i to u 85 odsto slučajeva.

Po svemu sudeći, od produžene sezone u septembru i oktobru neće biti ništa ili bar ne dovoljno da se popuni rupa u budžetu. Hoteli spuštaju cene, na ekskluzivnim ostrvima kao što su Mikonos i Santorini čak i više od 60 odsto, ali – turista nema.

Opozicija optužuje Micotakisovu vladu da je kriva za sve što se dešava, da se suviše žurilo s odlukom da se vrata otvore za strance i zemlja proglasi bezbednom. Na ovu temu u parlamentu je vođena oštra debata i to na zahtev opozicionih partija. Premijer Kirijakos Micotakis ostao je čvrsto na stanovištu da je učinjeno sve što je bilo potrebno da se sačuva zdravlje domaćeg stanovništva i gostiju, da su zato i preduzimane mere koje u turističkoj sezoni nisu bile popularne, da je zemlja morala da se otvori jer privreda ne bi više mogla da izdrži „zaključavanje”. Premijer traži podršku svih partija i zaustavljanje kampanje protiv mera zaštite, koja uzima maha, i apeluje pre svega na roditelje da ne bojkotuju obavezno nošenja maski u školama.

Poslednjih dana svakodnevno se na ulicama grčkih gradova okupljaju stotine roditelja koji nose parole protiv maski u školama, traže da se ova obaveza ukine i deci na drugi način omogući bezbedan povratak u školske klupe, koji je i tako odložen za nedelju dana, sa sedmog na 14. septembar.