Najsporiji određuje brzinu

IZRAEL JE PROTEKLIH DANA OBAVIO VEŽBE SISTEMA PROTIVVAZDUŠNE ODBRANE, što bi mogao da bude i prvi korak u eventualnom izraelskom napadu na iranska nuklearna postrojenja. U Teheranu su toga svesni i Iran je krenuo u medijsku ofanzivu objašnjavanja svog nuklearnog programa. Za sada mu to, barem što se tiče Zapada, baš i ne prolazi uspešno, iako su Iranci u goste pozvali najznačajnije zapadne medije i pokazali im praktično sve što su novinari tražili. U Iranu je po tom pitanju boravila i Kristijan Amanpur, ali skoro ništa od onoga što su Iranci rekli i pokazali svojim gostima nije objavljeno u zapadnim medijima. I to jako brine Teheran, jer je svestan da savremeni ratovi obično prvo počinju u medijima. Izolacija i satanizacija idu pre „tomahavk” raketa i „nevidljivih” bombardera.

EVROPLjANI SU ZBUNjENI IRSKIM NE LISABONSKOM DOKUMENTU, Česi se kolebaju, Britanci će pre ratifikacije u parlamentu prvo morati da sačekaju odluku svog vrhovnog suda o referendumu, a mi i Hrvati ćemo još godinama najverovatnije morati da sačekamo da svi oni u EU prvo reše svoje unutrašnje probleme u odnosu na EU. Pada mi na pamet ono čuveno pravilo brodskih konvoja preko Atlantika, koji su u Drugom svetskom ratu prevozili sve ono što je bilo potrebno Velikoj Britaniji da opstane u ratu protiv Hitlera. Kako su brodovi u tim konvojima bili raznih vrsta i godišta proizvodnje, različite veličine, različitih maksimalnih i minimalnih brzina, a u dubinama Atlantika čekale su ih nemačke podmornice u pravim čoporima, to su konvoji imali taktiku plovidbe. Naime, svi brodovi bez obzira na njihove maksimalne brzine morali su da plove optimalnom brzinom najsporijeg broda u konvoju. To je bila solidarnost na moru u ratnim prilikama. I to je danas očito pravilo rada, života i uopšte funkcionisanja, pa i budućeg proširenja EU. Sve će ići brzinom najsporijeg člana. Konsenzus je danas termin za nekadašnju pomorsku solidarnost konvoja, koji se sada zove EU. Kao što ne možete da povećate brzinu najsporijeg broda u konvoju, tako ne možete ni na koji način da ignorišete, ili preskočite nekim pravnim bajpasom, volju glasača u nekoj od država EU. Istina, možete najsporiji brod da ostavite na začelju konvoja, da on bude lak plen za nemačke podmornice, da vi jednostavno povećate brzinu ostalih brodova i odete. Ali onda kršite sveti pomorski kodeks solidarnosti u ratu i nevolji, ili u slučaju EU niste više tako atraktivna, sigurna i spasonosna organizacija za manje razvijene i siromašnije države koje bi htele u takav savez. A gde su tu još i nemačke podmornice, kojih je na sve strane u raznim današnjim modernim formama postojanja i delovanja?

Možda smo upravo zato mi nedavno i igrali fudbalsku utakmicu sa Ircima. Kao da smo znali da su oni taj „najsporiji” brod u konvoju, pa da nam malo otkriju kako se plovi po uzburkanom moru.

Zapravo, od ustava za Evropu očito nema ništa i stvari se kreću u okviru dve debate. Jedna je politička, druga se odnosi na metodu. Jednostavno, budućnost EU moguće je graditi samo na temelju sadašnjice. Da li je došao trenutak da se napravi veliki skok? Biće potrebno prvo definisati ono što podrazumevamo pod federalizmom, jer ukoliko se pođe od američke političke literature, „federalističkih dokumenata”, reč je o „klasičnom smislu”, o odsustvu centralizacije, o stalnim pregovorima, o konstitucionalnom karakteru, o teritorijalnosti sa „dvostrukom nacionalnošću”, o ravnoteži sila i o autonomiji, sve dok ona ne dođe u sukob sa principima EU. E pa, kod Iraca je to sve izgleda došlo.

ODNOSI RUSIJE I GRUZIJE SVAKIM SU DANOM SVE LOŠIJI. Od vremena kada je Džordž Buš u prvoj poseti jednog američkog predsednika Gruziji smestio tu zemlju u „centar globalne demokratske revolucije”, nastojanja Tbilisija da što pre uđe u NATO, Moskva doživljava kao znak otvorenog neprijateljstva prema Rusiji. I za takav stav Rusija poseduje nekoliko aduta. Gruzija skoro u potpunosti energetski zavisi od Rusije, a pri tome svoja dugovanja ne izmiruje redovno. Ekonomija Gruzije doživela bi kolaps kada više od milion Gruzijaca, koji žive i rade u Rusiji, ne bi moglo da šalje svoj novac rođacima u Gruziji. Tu su naravno i Južna Osetija i Abhazija kao oblasti koje žele da se odvoje od Gruzije i čije je stanovništvo više naklonjeno Moskvi nego Tbilisiju. No, i pored svega toga na terenu su počele i ozbiljnije oružane čarke, pa i vatreni obračuni, što može da znači da predsednik Gruzije Sakašvili i nema kontrolu nad svim događajima u svojoj zemlji.

KFOR ĆE RASFORMIRATI tzv. „Kosovski zaštitni korpus” i početi da obučava nove kosovske oružane snage. Sa naše strane zbog toga je i Kforu i NATO-u izraženo nezadovoljstvo. Kao nismo znali da će se to i dogoditi. Ovi iz Kfora i NATO-a odgovorili su nam u stilu: „Pa bolje je da mi to radimo i obučavamo, nego da oni to sami rade, jer ovako imamo kontrolu nad procesom.”

Ostaje nam samo da progutamo knedlu...