„Ivan Sidorenko" krenuo u pomoć „Akademiku Čerskom"

„Ivan Sidorenko”, specijalizovani ruski brod za pretovar cevi visokih profila, isplovio je iz Sankt Peterburga za nemačku luku Mukran – logističku bazu izgradnje „Severnog toka 2”, gde se očekuje danas, izvestio je juče Rojters. Brod „Ivan Sidorenko” dopremiće cevi kako bi omogućio ruskom brodu „Akademik Čerski” da završi gasovod „Severni tok 2”, dodao je juče ruski „Komersant”, bez objavljivanja izvora te informacije. Da li graditelji rusko-zapadnoevropskog gasovoda u žiži transatlantske geoenergetske kavge stvarno nastavljaju s pripremama „finiša” poslednjih stotinak kilometara gasovoda, neizvesno je. Bilo kako bilo, „Akademik Čerski” – jedini ruski brod koji je u stanju, uz neke bitne prepravke, da postavi cevi najavljenog gasovoda na Baltiku – stoji u Mukranu već 110 dana. Tamo je danima usidren još jedan ruski specijalizovani brod: „Fortuna”. Tandemu „Čerski” – „Fortuna” sada se, izgleda, pridružuje i „Ivan Sidorenko”, primećen juče na Baltiku između Švedske i Poljske.

I dok ruska pomorskograđevinska flota nadomak strateške nemačke luke na Baltiku jača, protivnici završetka „Severnog toka 2” u Evropi, naročito posle slučaja „Navaljni”, sve su glasniji, a njihove kritike na račun podrške Berlina tom projektu sve oštrije. „Onima koji zagovaraju bliže veze s Rusijom kažem da trovanje Alekseja Navaljnog usavršenim hemijskim agensom nije za zanemarivanje. Ta matrica se neće promeniti i nijedan gasovod to neće promeniti”, upozorila je u sredu Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije (EK). Kremlj je hitro reagovao na ovu njenu ocenu. Reč je o „politički zasenčenoj izjavi koja ukazuje na nerazumevanje situacije”, prokomentarisao je izjavu Lajenove Dmitrij Peskov, portparol Kremlja. „’Severni tok 2’ je komercijalni projekat profitabilan i za Rusiju i za EU, i ne treba ga politizovati”, naglasio je Peskov. Đuzep Borelj, šef evropske diplomatije, otišao je korak dalje od Lajenove predlogom da EU odobri kaznene mere pod nazivom „Navaljni sankcije” zbog kršenja ljudskih prava, po ugledu na američki „Zakon Magnicki”. Ko bi, prema Boreljevom mišljenju, trebalo da se nađe na udaru zamišljenih „Navaljni sankcija”, nije precizirano.

Bilo kako bilo, zvanični Berlin izgleda nije u sasvim lagodnoj diplomatskoj poziciji povodom „Severnog toka 2”, sa slučajem „Navaljni” ili bez njega. Da je tako, možda svedoči bombastična objava dnevnika „Cajt” u sredu, da je Nemačka navodno bila spremna da Americi ponudi novac kako bi se Vašington okanuo pretnji sankcijama spornom gasovodu. Preciznije, nemački list navodi – bez otkrivanja izvora – da je nemački ministar finansija Olaf Šolc, u pismu svom američkom kolegi Stivenu Mnuhinu, datiranom 7. avgusta, naveo da je Berlin spreman da potroši „do 1,2 milijarde evra” za izgradnju dva terminala za tečni gas sposobna da prihvate američki izvoz tog energenta, ne bi li Vašington digao ruke od otpora prema „Severnom toku 2”. To jest, Berlin bi pohrlio u izgradnju dva gasna terminala kako bi „SAD dozvolile neometanu izgradnju i poslovanje ’Severnog toka 2’”. Šolc se u istom pismu, navodi „Cajt”, vajkao Mnuhinu da bi eventualna sledeća, već uveliko najavljena druga runda drakonskih sankcija protiv aktera „Severnog toka 2”, duboko zadrla u „evropski energetski suverenitet” i oterala niz evropskih kompanija „u propast”. Ministarstva finansija u Berlinu i Vašingtonu, kao i Stejt department, odbili su da komentarišu navode „Cajta” koje je juče prenela svetska štampa.

U međuvremenu, i Moskva počinje da pominje odlaganje završetka megagasovoda.

„’Severni tok 2’ će izdržati pretnje sankcijama. Ipak, ne bih isključio određena odlaganja”, poručio je Vladimir Čizov, stalni predstavnik Rusije pri EU.

Da li zbog najavljenih američkih mera, zbog evropskih „Navaljni sankcija”, ili zbog pada tražnje i cene gasa u Evropi – zagonetka je.