Selektivni bregzit za Gibraltar

Bitku dugu tri veka oko suvereniteta nad Gibraltarom između Španije i Ujedinjenog Kraljevstva mogao bi da okonča bregzit. Dve države delile bi nadležnost nad ovom malom prekomorskom teritorijom pod upravom kraljevstva, koja se nalazi na jugu Pirinejskog poluostrva.

Za sada je to samo predlog Madrida, koji će London odbiti, ali koji im, uz problem sa Severnom Irskom i Škotskom, koje takođe ne žele da napuste EU, dodatno komplikuje proces istupanja i preuzimanja kontrole nad sopstvenom teritorijom i granicama (što im je u ovom procesu bio glavni cilj).

Naime, Španci predlažu da od sledeće godine, nakon što Ostrvo napusti evropsku porodicu, Gibraltar, poznat kao „Stena”, ostane u zoni šengena, uključujući slobodu kretanja, a u zamenu za zajednički suverenitet koji bi delili sa Britancima. Predlog je stavljen na sto. Obavešteni su evropski zvaničnici, a britanska vlada treba ovim povodom da se oglasi kroz tri nedelje.

Znajući da Britanci nisu oduševljeni idejom o deljenju odgovornosti, jer su slične predloge ranije izričito odbacivali, iz Madrida podsećaju da je 2006. godine čak 96 odsto građana Gibraltara glasalo da žele da ostanu u Evropskoj uniji.

„Stena” je dugo predmet spora o suverenitetu između ove dve evropske države. Madrid zahteva vlast nad teritorijom nakon što ju je ustupio Britaniji 1713. godine. Bregzit je savršen trenutak da se pomere s mrtve tačke i da se mala teritorija preko šengena podvije i pod španske skute.

Naruku im ide nekoliko okolnosti. Osim što su građani „Stene”, na referendumu o istupanju iz EU okrenuli leđa bregzitu, njima se dopada da i ubuduće stanovnici obe strane špansko-gibraltarsku granicu prelaze bez pasoša. Ne žele da od sledeće godine na ovom mestu postoje kontrole, prevashodno zbog ekonomije i suživota Španaca i Gibraltaraca. Mnogi od njih imaju poslove i porodice s druge strane granice. „Indipendent” piše da oko 13.000 ljudi koji žive u Španiji svakodnevno na putu do posla prelaze ovu rampu.

Ali i Dauning strit se poziva na jak argument kad odbija slične ideje. Britanski premijer nedavno je podsetio da su građani „Stene” glasali da ostanu uz kraljevinu na dva raspisana referenduma o suverenitetu 1967, a potom i 2002. godine. Boris Džonson poručio je da se njihov odnos nikad neće promeniti – osim ako Gibraltar ne kaže drukčije. Uveravao ih je da će im period tranzicije uoči bregzita doneti blistave prilike.

Džonson se trenutno kocka s mogućnošću da bregzit znači da će UK ubuduće trgovati s EU bez privilegija, što će nametom carina izazvati skok cena i u trgovinama na maloj prekomorskoj teritoriji.

Da li će ovaj južni deo Španije imati pravo na veto nad bregzitom, za koje smatraju da im pripada s obzirom na neprilike koje su ih zadesile bez njihovog pristanka, pogotovu što njihovo pravo otvara Škotima put da traže svoja prava. Oni su takođe 23. juna 2016, glasali za ostanak u EU. Škotska vlada želi da zadrži pristup jedinstvenom evropskom tržištu i carinskoj uniji. Od kada se desio bregzit, većina Škota je za nezavisnost, a otkad je svet pogodila pandemija virusa korona, ta većina je još ubedljivija.

Tako kompleksno razbijanje višedecenijske veze Britanije i bloka ima ozbiljne posledice po budućnost članica Ujedinjenog Kraljevstva.

Opasnost koja preti „Steni”, da strogom granicom sa EU preko Španije ostane izolovana, slična je onoj u kojoj se nalazi blokovska Republika Irska. Dablin se suočava s mogućnošću da ga bregzit izoluje zacrtavanjem čvrstih granica sa Severnom Irskom, koje su sada otvorene na čak 275 mesta.

Žitelji ovog malog poluostrva ne vide zašto moraju da biraju između britanskog identiteta i interesa da budu deo EU, navodeći da i oni, poput Lihtenštajna, San Marina ili Andore, mogu biti deo evropskog projekta, iako neće biti njen član.

Ideja o podeli nadležnosti, koja se i ranije provlačila u mislima političara, ne nailazi na apsolutnu podršku žitelja Gibraltara, kojima se, pak, dopada zamisao da selektivno primene bregzit. Oni dele uverenje njihovih najviših zvaničnika da EU ne bi imala ništa protiv da im bude dostupan najjužniji vrh Iberije. Kada gledaju u budućnost, vode se jednostavnom računicom – postoje zahtevi Londona, koji više nije deo evropske zajednice, i predlozi Madrida, koji ostaje snažan deo EU.