Pik protiv talasa

U svojoj impresivnoj istoriji, razvučenoj tokom dugih 116 godina, „Politika” je imala i povremenih posrnuća, ali oblast u kojoj je postojano održavala visoke profesionalne domete predstavlja težnja za jezičkim čistunstvom. Čak i danas, kada je smanjen broj lektora, pedantnom lovcu na gramatičke i pravopisne greške često preti opasnost da ostane praznih šaka ili da se zadovolji nekom sitnom ortografskom omaškom kao retkim trofejom.

Međutim, kao i kad je reč o zarazama, pretnje dolaze spolja. Tako smo iz „Politike” saznali da je neki klub u dalekom svetu našeg košarkaša „izabrao kao 39. pika na draftu”. Ma šta ta anglo-srpska nakaradna konstrukcija mogla da znači, ona odražava duhovnu lenjost i/ili nedovoljnu pismenost svoga tvorca.

Leksema „pik” u svom do sada nepoznatom značenju preselila se i u oblast zdravstva, pa se pominju, kako se žali analitičar kovida 19 Aleksandar Jovičić, „prvi, drugi, treći ... pik prvog talasa”. Prenose se čak reči zvaničnika kako smo, navodno, „na sredini drugog pika” (?!). Takav ponosni pronalazač „otmene” strane reči gubi iz vida da pik (peak) označava vrh, vrhunac, šiljak, najvišu tačku. Kako onda čovek koji je na sredini uspona ka vrhu može već da bude na njemu?

Po svoj prilici reč je o „Feminom sindromu” (v. Sterijinu „Pokondirenu tikvu”) i piku na svoj maternji jezik (v. šestotomni Rečnik Matice srpske). Davanjem terminu „pik” šestog, nepotrebnog značenja (zabeleženo ih je pet, od mržnje do kartaškog simbola), na račun jedino opravdanog pojma talas, kao da se mešaju najviša tačka planine i ceo njen masiv. Jedno je Suvo Rudište (Pančićev vrh), a drugo Kopaonik.

Grafički prikaz epidemijske krive može da ima vrlo različite oblike: nekad je u obliku vulkanske kupe, poput Rtnja, nekad ima dva vrha, pa liči na Veliki i Mali Jastrebac (dvogrba ili bimodalna kriva), a nekad se dugo održava na relativno visokom nivou, podsećajući na Venčac ili Zlatibor. Međutim, kad je između dve strmine razdelina (dolina, kotlina), reč je o dve planine, odnosno, u slučaju epidemije, o dva talasa.

Prvi talas kovida 19 u Srbiji zvanično se protezao od početka marta do prelaza maja u jun, a vrh je dostignut 16. aprila. Drugi talas uočava se od početka juna, kulminira 26. jula i stabilizuje se, opet prema zvaničnim podacima, krajem avgusta na broju novootkrivenih bolesnika manjem od 100 tokom 24 sata. Razmak između dva talasa bio je u Srbiji kraći nego u okruženju, ali na ponovni porast učestalosti obolevanja posle inicijalnog prolećnog talasa nije se dugo čekalo ni u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Te zemlje su uspevale da broj novootkrivenih bolesnika početkom leta svedu na nulu, ali su se svesno izložile riziku masovnog zaražavanja, kako im ne bi sasvim propala turistička sezona.

Kina je svoj drugi talas savladala pre kraja juna, a Australija u drugoj polovini avgusta. Mnoge zemlje jugoistočne, centralne i zapadne Evrope ovih dana prolaze kroz muke s kojima smo se mi suočavali pre 5–6 nedelja. Naravno, okolnosti su različite, pa njihov zdravstveni sistem nije doveden do krajnjih granica, ali je situacija daleko od normalne. SAD su jedna od malobrojnih zemalja koje se još bore sa prvim talasom.

Svako ko tokom predstojeće jeseni očekuje „treći pik prvog talasa” loše je orijentisan u vremenu i prostoru. Apsurdnosti svog stava biće potpuno svestan idućeg proleća ili leta, kada bude objašnjavao pojavu „petog ili šestog pika prvog talasa”.

Iz ustanova koje nas snabdevaju nepotrebnim i pogrešno primenjenim izrazima, poput „pika”, stižu i druge jezičke nesuvislosti. Tako bolesti sprečive, odnosno predupredive vakcinama postaju „vakcina preventabilne bolesti”, predostrožni bolnički nadzor preimenuje se u „centinel” i „sentinel hospital nadzor” (engl. sentinel = stražar), čak bez pridevskih nastavaka, kako ne bi „kvarili doživljaj”, pravilnici se ne primenjuju, već „implementiraju”, valjda radi našeg „benefita” (samo da se ne čuje „prostačka” korist) itd.

Ponesenost engleskim čini da se zapostavi suština, pa je, recimo, stručno-metodološko uputstvo za grip neprimenljivo zbog mešanja pojmova, uključujući monstruozne konstrukcije tipa „Baseline influenza aktivnost”. Zanimljivo je da takvim jezičkim vratolomijama obično pribegavaju osobe koje su kasno i nedovoljno savladale strani jezik, a tužno je što svojim položajem u krovnim institucijama sistema sopstvenu skučenost i iskompleksiranost nameću kao normu.

Epidemiolog, penzionisani profesor Medicinskog fakulteta