Despot Stefan u sali Skupštine grada

Sala za sednice Skupštine grada u zdanju na Trgu Nikole Pašića nije samo mesto gde zasedaju odbornici i donose se važne gradske odluke. Od danas je ta sala postala i svojevrstan izložbeni prostor jer jedan njen zid krasi umetnička slika posvećena despotu Stefanu Lazareviću, srpskom vladaru koji je 1403. godine Beograd proglasio prestonicom. Sliku je uradio akademski slikar Nebojša Đuranović.

– Srećan sam što će gradsko skupštinsko zdanje krasiti slika despota Stefana Lazarevića (1377–1427), vladara koji je Beograd proglasio glavnim gradom i koji je, može se tako reći, bio i prvi gradonačelnik naše prestonice. Drago mi je i što će slika „Despot Stefan pod bedemima Beograda” biti postavljena u skupštinskoj sali gde zasedaju odbornici, da se i oni povedu njegovim primerom kada budu donosili odluke važne za naš grad. Slika je ulje na platnu, velikog formata, dužine šest i po metara i visine dva i po, a konsultant pri njenom nastajanju bio je nedavno preminuli poznati arheolog i heraldičar Marko Popović. On je bio taj koji nas je usmerio šta bi trebalo da se nađe na ovom delu. Osim jasnih zidina grada, na slici mogu da se vide reka i brod, simboli koji se nalaze na grbu Beograda – rekao je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika. On je istakao da je slika poklon kompanija „Energoprojekt” i „Napred” gradu.

Na slici je predstavljen srednjovekovni Beograd u zenitu vladavine despota Stefana Lazarevića, dvadesetih godina 15. veka.

– Izrada slike trajala je nešto duže od godinu dana. Pošto je reč o delu velikog formata, moj atelje nije bio dovoljno prostran i morali smo da nađemo adekvatan objekat za rad. To je bilo potrebno i radi vizure, da bih sliku mogao da sagledam u celini. Zbog toga je ona stvarana u sali jednog od bioskopa koji već dugo ne rade. Za njenu izradu bilo je potrebno vreme, zbog čega sam i u toku vanrednih mera svakodnevno iz svog odlazio do tog privremenog ateljea i radio po više časova da bih sliku mogao da završim u roku – rekao je Đuranović.

Na slici se vidi istočni bedem Donjeg grada ojačan kulama, a u pozadini na brdu Gornji grad, odnosno despotov dvor sa despotovom donžon kulom zvanom Nebojša. U desnom uglu slike predstavljeno je istočno pristanište, šajka i usidren brod. Despot Stefan je prikazan na konju, u oklopu sa zastavom dvoglavog orla, kao legitimni naslednik Nemanjića. On u pratnji svoje garde izlazi iz istočne kapije grada, dočekan svojom vojskom i vlastelom, dok ga sveštenstvo i narod pozdravljaju.

Delo je, kako je rekao Nikola Kusovac, istoričar umetnosti, muzejski savetnik i likovni kritičar, monumentalnih dimenzija i nije urađeno u modernističkom ni u avangardnom stilu niti može da se posmatra iz ugla estetike Pikasove „Gernike”.

– Ako ga gledamo iz pozicije „Seobe Srba” ili „Krunisanja cara Dušana”, onda možemo reći da je delo urađeno vrlo dobro. Znači, ovde nije primenjen tekući, moderni stil. Slika je možda malo anahrona, ali je izvedena, što bi rekao moj učitelj Pavle Vasić, lege artis, po pravilima struke. Urađena je u stilu realizma, primerenog Paji Jovanoviću. Ali, najznačajnije je to da je ona urađena dobro i da se nalazi na mestu gde i treba da bude. Prikazuje jedan od najznačajnijih perioda u našoj istoriji, moravsku Srbiju, u vreme 15. veka, i despota Stefana na vrhuncu svoje moći. Tada smo bili perjanica u Evropi – objašnjava Kusovac.