Reciklaža metala i vinčanska kultura

Značaj recikliranja metala i njegovog pozitivnog uticaja na ekološku stabilnost naše planete predstavljen je u umetničkom performansu priređenom u Barutani na Kalemegdanu. U ovom programu snage su udružili Arheološko nalazište Belo Brdo i Riken fondacija, a podršku je dala Egzit fondacija. Učesnici su ukazali na karakteristike aluminijuma kao metala, koji se beskonačno može reciklirati, uz podsećanje da su praistorijski lokalitet u Vinči i ta kultura ostavili trag u mnogim elementima nasleđa celog čovečanstva.

Vinčanska kultura prva je započela topljenje metala. Podatak da su se metali toliko puta reciklirali kroz istoriju znači da i dan-danas cirkulišu molekuli prvi put pretopljeni u Vinči.

– Performansom i praktičnim primerima jednostavnosti reciklaže metala želimo da promovišemo činjenicu da je limenka za piće potpuno održiv proizvod, napravljen od jednog materijala koji se može reciklirati beskonačno, bez gubitka kvaliteta. Zahvaljujući tome, savršeno doprinosi cirkularnoj ekonomiji – kaže Jelena Kiš, predstavnik Riken fondacije.

Izvršni menadžer u Arheološkom nalazištu Belo Brdo dr Miroslav Kočić napomenuo je da je u Vinči posejano i seme industrijske revolucije, a to je prvo topljenje metala u svetu.

– Ovladavanje metalurgijom i pretvaranje stene u metal i upotrebne predmete pokrenulo je procese koji su zauvek izmenili svet. Zbog toga želimo da ovaj lokalitet promovišemo, kao i način života Vinčanaca i njihove brojne inovacije koje mogu da nam posluže kao inspiracija – kazao je Kočić.

O značaju ovog povezivanja čiji je cilj predstavljanje kulturnog nasleđa Srbije, kao i podizanje ekološke svesti kod mladih, govorio je predsednik UO Egzit fondacije Ivan Petrović. On je istakao da imamo izuzetno nasleđe vinčanske kulture, koje se može predstaviti na savremen način uz razvoj kulturnog turizma.

Organizatori poručuju da je zahvaljujući reciklaži 75 odsto proizvedenog aluminijuma i dalje u upotrebi.