Ekonomske reforme ne čekaju Krivokapića

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Iako se očekuje da novi mandatar Zdravko Krivokapić za tridesetak dana imenuje kabinet i krene u realizaciju ekonomskog preporoda Crne Gore, Ministarstvo finansija je saopštilo da ne može da čeka izbor nove vlade, jer je Evropska komisija (EK) navodno kazala da nema „odlaganja usvajanja dokumenta (o ekonomskim reformama), bez obzira na promenu vlasti”.

Rok za usvajanje strateškog dokumenta i njegovo slanje komisiji je do kraja godine, a Ministarstvo finansija je konsultacije oko njegove izrade završilo 23. septembra.

Hoće li program ekonomskih reformi od naredne do 2023. godine, koji je Ministarstvo finansija pripremilo u vreme kabineta premijera Duška Markovića, koga bi Krivokapić uskoro trebalo da zameni, zaustaviti ekonomski pad Crne Gore, a time i sve veće siromaštvo građana – malo ko se usuđuje da prognozira.

Podaci Uprave za statistiku Monstat od pre desetak dana osporili su prethodnu vladinu procenu ekonomskog stanja i već sada je izvesno da će pad BDP-a biti veći nego što je Markovićev tim tvrdio. BDP Crne Gore pao je u aprilu, maju i junu za 20,2 odsto, dok je Vlada Crne Gore procenjivala da će BDP u ovoj godini biti niži za 6,8 odsto. Vrednost ostvarenog BDP-a u ovom kvartalu iznosila je 900,5 miliona evra, dok je u istom periodu prethodne godine bila 1,15 milijardi. Monstat je zabeležio da je prosečan pad ekonomije u zemljama Evropske unije iznosio 14 odsto i konstatovao da u Evropi nijedna zemlja nije imala rast ekonomije.

Jedan ugledni ekonomski analitičar, koji ne želi da se u ovom delikatnom trenutku, dok se sastavlja novi kabinet, meša u sporove odlazeće i buduće vlade, rekao nam je da je „konačnu izradu dokumenta trebalo finalizovati sa novom vladom”.

„Osnovni razlog je taj što, ako postojeća vlada usvoji i pošalje ovaj strateški dokument EK, nova vlada Krivokapića moraće da se pridržava napisanog, iako je najavila reformu ekonomske politike”, ocenjuje naš sagovornik. „Možda će tražiti povlačenje dokumenta od EK i izradu novog, što u EU može biti shvaćeno kao neozbiljnost države”.

Iz Ministarstva finansija naveli su da „Crna Gora već sedam godina izrađuje Program ekonomskih reformi, koji obuhvata ekonomsku politiku Crne Gore za narednu godinu i srednjoročni period, kao i agendu strukturnih reformi javnih politika koja obuhvata više oblasti – tržišta energije i saobraćaja, poljoprivredu, industriju i usluge, poslovni ambijent i smanjenje neformalne ekonomije, istraživanje, razvoj i inovacije i digitalne transformacije, reformu ekonomskih integracija, obrazovanje i veštine, zapošljavanje i tržište rada, socijalnu zaštitu i inkluziju”.

Prema rečima našeg sagovornika, EK već „nekoliko godina poziva Crnu Goru da izradi ovaj dokument”.

„Kroz dokument o reformama, EK ocenjuje ekonomske reforme koje zemlje kandidati postižu na putu ka članstvu. Koliko sam obavešten, vlada će se od naredne do 2023. godine posvetiti oporavku od pandemije kovida 19. Mora se imati na umu da je izbijanjem pandemije došlo do pada ekonomskih bilansa u svim sferama”, kaže naš sagovornik.

Poslanik i predsednik poslaničkog kluba Crno na belo Miloš Konatar našoj redakciji je dostavio saopštenje u kojem navodi da „predsednik (države Milo) Đukanović, ako misli o budućnosti naroda, ne sme odugovlačiti s potpisom na pismeni predlog 41 poslanika da Zdravko Krivokapić bude novi mandatar crnogorske vlade”. On je ocenio da se „Crna Gora u mnogim oblastima suočava s kompleksnim stanjem”.

„Državni dug Crne Gore dostiže 90 odsto BDP-a, dok je zdravstvena situacija sa virusom korona sve složenija i potrebni su potpuno legitimni nadležni organi koji će se uhvatiti ukoštac s ovim problemima”, poručio je Konatar. „Što pre, tim bolje, jer Crna Gora nema vremena za čekanje.”