Spektakl nove generacije

U eri sveopšte stagnacije moderne muzike, britanski sastav „Rejdiohed” jedan je od retkih koji, bez ostatka, možemo označiti pridevom „pionirski”. „Rejdiohed” sa razlogom spadaju u „elitni rok turizam”, jer je u pitanju sastav koji pažljivo dozira pojavljivanja, od albuma do koncerata. Nakon što su se umalo razišli pre dve godine, i posle prošlogodišnjeg solo albuma pevača Toma Jorka i mentalnog „samoočišćenja”, vratili su se krajem 2007. godine studijskom pločom „In Rainbows”. Prvim albumom nekog velikog izvođača distribuiranog isključivo preko Interneta, i to besplatnim „skidanjem”, porušili su sva pravila i započeli novu eru diskografije.

U aktuelnoj turneji opet pažljivo doziraju nastupe, za koje su ulaznice rasprodate još početkom godine. Oko 15.000 posetilaca iz čitave Francuske i Evrope stiglo je na dva koncerta 15. i 16. juna u Nimesu, gde sam bio u prilici da pogledam oba nastupa i da proverim koliko je najvažniji rok sastav današnjice spreman da u praksi potvrdi sve teorijske inovacije. Neponovljiv ugođaj u Nimesu, u najočuvanijoj rimskoj areni, podjednako je dugovao istorijskom graditeljstvu i publici koja je napravila uzavrelu atmosferu sa gladijatorskih borbi i dizanjem „talasa” kratila vreme pre nastupa. Popodne pre prvog koncerta ručao sam u restoranu, kada je za sto do mene seo gitarista „Rejdioheda” Džoni Grinvud, u miru s porodicom uživajući u poziciji muzičara lišenog boljki zvezdomanije.

„Rejdiohed” su svesni uticaja i mogućnosti koje im stoje na raspolaganju – mnogim potezima trude se da budu praktično korisni, a ne parolaški angažovani. Briga o ekologiji im je omiljena tema. Tako je bilo poželjno izračunati koliko ste ugljen-monoksida potrošili dolaskom u Nimes, mogli ste kupiti čuturice za vodu kako biste prestali nepotrebno da trošite na plastične boce u prodavnicama, a službene majice turneje proizvedene su od reciklirane plastike.

Inovativna pozornica sa vrhunskom rasvetom spektakularna je razrada prošlogodišnjih ideja Lori Anderson. „Pametna tehnologija” koristi se kroz stotinak visećih cevi koji ispunjavaju pozornicu i voluminoznom rasvetom postižu bezbrojne vizuelne učinke, reprodukujući kompjuterski podržane oblike, boje i ritmove. Duguljasti, crno-beli pozadinski ekran razlomljen je u pet delova i prikazuje sve članove britanske rok postave na zadatku, a njih nije malo.

Sve je kod „Rejdiohed” usmereno prema dorađivanju karijere i rušenju ograničenja. Tačno u deset sati svake večeri, nakon početka sa pesmom „Reckoner”, druge večeri sa numerom „15 Step”, prolazak kompozicijama sa novog albuma i favoritima sa izdanja „OK Computer”, „Kid A”, „Hail to the Thief” i „Amnnesiac” revija je klasičnih rok bravura i pomerenih ugođaja, sa vrhunskom tehnološkom potporom rasvete i razgovetnog razglasa. Toliko ovacija za eterične numere sa albuma „In Rainbows”, zahtevnu svirku u čestom 7/8 ili 5/4 ritmu i fragilne balade nije dobilo previše izvođača. Druge večeri izveli su 10 pesama koje nisu bile na repertoaru prvog koncerta, te biseve od sedam pesama produžili na devet dodataka.

Zahuktala energija vrlo se lako vraća na mesto malopređašnje sofisticiranosti, a u oba slučaja na vrhu sviračke piramide su gitarske bravure Džonija Grinvuda (trenutno gostujućeg kompozitora Bi-Bi-Sijevog orkestra) i eterični vokali Toma Jorka. Grinvud se „bavi” gitarama i sa dva seta sintisajzera smeštena na desnoj strani pozornice, povremeno uzima u ruke i gudalo, a često na tragu „Sonik jut”, „kleči” sa gitarom ispred pedala i proučava krajnje mogućnosti distorzije zvuka. Osim što scenski predvodi sastav Tom Jork često seda za pijanino koji mu tehničari donose na sredinu pozornice.

Druge večeri na bisu je u stilu filmova Davida Linča izveo „Cymbal Rush” sa solo albuma „The Eraser”, umesto nove pesme „Super Collider” koju obično izvodi u tom delu koncerta.

Multidisciplinarni Jork na bisevima dobija i mali set bubnjeva smešten ispred prvih redova publike, demonstrirajući jednaku ritmičku talentovanost kao i kada koristi električnu gitaru.
Zamišljeni da na istoj ravni pomire bendovski rok zvuk i elektronske eksperimente, nastupi „Rejdioheda” pripadaju najinovativnijim koncertima sezone. Ovozemaljski uzbudljivom svirkom u Nimesu su bez primetnih rezova spojili retro naklonost progresivnom roku „Dženezisa” i „Pink flojda”, monumentalne balade, hipnotičke tehno podloge, garažni rok sa korenima u post panku, te visokoestetizovani koncept. Najkraće, „Rejdiohed” nude koncertnu poslasticu koju po nadahnutosti, invenciji i uzbudljivosti trenutno niko od konkurenata ne može da nadmaši.