Otvoreno pismo predsedniku Vučiću

Poštovani gospodine predsedniče Republike Srbije,

Još ne mogu da poverujem u ono što sam pročitao u „Politici” od 25. septembra, a reč je o Vašoj odluci da bivša zgrada Železničke stanice u Beogradu postane dom za srenjovekovno nasleđe Srbije.

Iskreno sam se radovao da će se realizovati ranija ideja da ova prelepa zgrada postane Muzej Nikole Tesle, nova i trajna adresa našeg najvećeg i najpoznatijeg naučnika.

Ako sada propustimo priliku da Tesli i njegovoj zaostavštini dodelimo adekvatan muzejski prostor na lokaciji koja bi omogućila hiljadama posetilaca iz Srbije i sveta da se još bolje upoznaju sa Teslom i njegovim delom, učinićemo nezapamćenu nepravdu prema tom velikom čoveku, a sebi ćemo naneti neizmernu štetu. Lično, ne vidim u skorijem periodu nijednu drugu lokaciju u Beogradu za smeštaj Muzeja Nikole Tesle. Stara električna centrala na Dorćolu može biti samo marginalizacija Tesle, a Muzej srenjovekovnog nasleđa Srbije može biti smešten i na nekoj drugoj lokaciji jer, srećom, to nasleđe postoji u fizičkom obliku širom Srbije i svako ga može posetiti i neposredno upoznati. Inicijativa predsednika Demokratske stranke Srbije nije dobra i predlažem Vam da je suspendujete i sprečite da se posle njene realizacije svi kajemo dok smo živi.

Proteklih nekoliko godina – kada još nije bilo jasno šta će biti sa železničkom stanicom, ali se znalo da Muzej Nikole Tesle neće moći da ostane na sadašnjoj lokaciji, što zbog imovinskopravnih razloga, što zbog činjenice da je ta zgrada za potrebe muzeja mala i neuslovna, a i lokacijski pomalo skrajnuta – predlagao sam nekoliko rešenja. Jedina moja želja bila je i sada je da Beograd, kao prestoni grad svih Srba, dobije reprezentativni, evropski i svetski vodeći muzej u kojem će biti pohranjeno sve što je od Tesle sačuvano, a Vi dobro znate da je Teslin sestrić Sava Kosanović iz Njujorka poslao ogromnu građu. Može se razmišljati i o centru za istraživanje Teslinog dela u okviru muzeja. Verujem da bi i Amerikanci možda bili zainteresovani za to, posebno što Teslu doživljavaju kao svog velikog naučnika i izumitelja (većeg i od Tomasa Alve Edisona) i državljanina, što je sve tačno. Mi Srbi mogli bismo detaljnije proučiti Teslin odnos prema svom narodu, Crkvi, svetskim ratovima i mnogo čemu drugom što je uglavnom nedovoljno poznato. Rečju, Teslu treba „rebrendirati” kao najpoznatije ime novije istorije. Ako budemo oklevali, Hrvati će nas prestići. A za sve je potreban adekvatan prostor. Železnička stanica je naprosto „dar s neba”, ali ne da se tu istražuje srednji vek, već Tesla kao lokomotiva moderne tehnologije, uključujući i tako popularnu digitalizaciju, robotizaciju i slično. U takav muzej svaki stranac će hteti da dođe, ali na Dorćol retko ko osim đačkih ekskurzija.

Dragi i poštovani predsedniče, strah me je da ste olako prihvatili predlog kolege Miloša Jovanovića i njegovog DSS-a. Pritom ne mogu da razumem „gromoglasno” ćutanje naše tehničke inteligencije, posebno članova Srpske akademije nauka i umetnosti, kad je reč o boljoj prezentaciji Tesle u Beogradu. Prisećam se i otpora Srpske pravoslavne crkve nameri nekih krugova da se Teslina urna iz sadašnjeg muzeja premesti u portu Hrama Svetog Save. Razumem da je to mesto namenjeno sveštenim licima, a Nikola Tesla ipak to nije bio. Zato bi se u sadašnjoj zgradi železničke stanice mogao adaptirati odgovarajući prostor za smeštaj urne.

Najzad, Tesla je svoje prve korake na srpskoj zemlji napravio upravo na peronu železničke stanice kada je prvi (i jedini) put boravio u Beogradu juna 1892. godine.

Nadam se da ćete promeniti svoju odluku i omogućiti da Železnička stanica postane impozantan Muzej Nikole Tesle, nova veduta Beograda koja će neizmerno obogatiti sadržaj kulturnog i naučnog života grada. A za srednjovekovno nasleđe Srbije treba izgraditi drugi objekat, možda na Novom Beogradu.

Zahvaljujući na razumevanju, srdačno Vas pozdravljam i želim svako dobro.

Prof. dr Slobodan Pokrajac,
redovni prof. Mašinskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu