Kuda ide klupski fudbal u Srbiji

Ovih dana čuju se hvalospevi o našim fudbalskim klubovima, o navodno dobrim igrama, ali to je bez značaja, pošto su i „Partizan” i „Vojvodina” i ranije TSC, ostali bez daljih mogućnosti za kvalifikaciju u Ligu Evrope. Ipak, da se osvrnemo na utakmicu Šarlroa–Partizan. Prema komentarima u vašem listu (I. Cvetković), slažem se da su oba kluba prema prikazanoj igri bila približno ravnopravna, bez obzira na to što su sportski stručnjaci i sportski komentatori veličali belgijski tim, kao kvalitetniji, sa poznatijim imenima i znatno većom ukupnom vrednošću u odnosu na beogradskog rivala. S takvim konstatacijama u potpunosti se slažem.

Šta je problem u srpskom korporativnom ocenjivanju kvaliteta srpskih fudbalera? U svetu se budući dobri fudbaleri stvaraju kroz različite nivoe fudbalskih škola, sa kompetentnim fudbalskim trenerima. U Srbiji, fudbalske škole su sve lošije ili, blaže rečeno, sve manje stvaraju potencijalno dobre fudbalere… Tako fudbalske zvezde u Srbiji „stvaraju” sportski reporteri, koji godinama propagiraju takozvane neviđene fudbalske talente, a ništa manje i sportski izveštači pisanih medija, kroz komentare i neobjektivno, bez pokrića, ocenjivanje fubalera. I jedni i drugi to rade tendenciozno, čuvajući svoju poziciju i mogućnost da je poboljšaju.

Kad je reč o „Partizanu”, setimo se samo nekih transfera – Markovića, Šaponjića, Vlahovića, Milenkovića, Mitrovića, Pavlovića i budućih Stevanovića, Stojkovića... koji su do sada bez neke značajne karijere. Očigledno da sadašnjoj upravi „Partizana” nisu primarni rezultati u prvenstvu Srbije, jer ma kako igrali i ma ko igrao biće skoro sigurni drugi, treći, četvrti i time obezbediti kvalifikacije za Ligu Evrope, već su zainteresovani za prodaju igrača i prihod od nekoliko miliona evra koji će im obezbediti neosnovano visoke plate i premije, kako fudbalerima, tako i članovima uprave.

Takođe smo svedoci čestih promena trenerskog kadra „Partizana” i neuspeha na bilo kom polju, ali niko se iz tog kluba ne osvrće na kvalitet sadašnjih fudbalera „crno-belih”. To su uglavnom „isluženi” fudbaleri na zalasku karijere, uz podršku pripadnika neke srednje prosečne generacije, sa mladim neafirmisanim i neiskusnim fudbalerima.

Vratimo se na nedavnu utakmicu „Partizana” za kvalifikaciju u Ligu Evrope. Kako navodi novinar „Politike”, drugi gol je primljen „spletom nesrećnih okolnosti”. Da li je baš tako? Svaki trener, golman i ostali fudbaleri trebalo bi da znaju da sa one pozicije kod postizanja drugog gola „Šarlroa”, logično bilo da će „dešnjak” uputiti loptu u golmanovu desnu stranu, a nikako u levu. To očigledno nisu znali ni trener Stanojević, ni golman Stojković, a ni oniski fudbaleri koji su bili u tzv. živom zidu, visinski poređani kao „apotekarske flašice”, ali u suprotnom pravcu, od pravca stative prema sredini gola, a ne obrnuto.

Nažalost, od „uspeha” naših klubova, ne odvaja se ni reprezentacija Srbije, koja ima velike probleme kad je reč o igračkom kadru i taktičkom smislu, ali ipak moramo gledati sa optimizmom i poželeti našoj reprezentaciji uspeh u narednim veoma bitnim utakmicama.

Dr Predrag Petrović,
Beograd