Da li će Erdogan „amnestirati" Gulena

Partije vladajuće koalicije u Turskoj najavljuju da će u parlamentu pokrenuti inicijativu za ponovno uvođenje smrtne kazne. Na taj način, kako kažu, žele da stanu na put teškom kriminalu, pre svega pripadnicima terorističkih organizacija, koji se poslednjih godina sve češće oglašavaju. U opoziciji tvrde da predsednik Redžep Tajip Erdogan tako navodno želi zakulisno da amnestira sledbenike imama Fetulaha Gulena, svog nekadašnjeg prijatelja, koji su pobegli u inostranstvo, jer ih u slučaju da takav zakon bude usvojen nijedna zemlja neće izručiti Turskoj.

Ako u parlamentu taj predlog dobije podršku, Turska će biti, koliko je poznato, prva zemlja u svetu koja je po paragrafima ponovo vratila usmrćenje. Ta kazna je ukinuta u ogromnoj većini zemalja na svetu.

„Prizori koje svakodnevno vidimo su alarmantni, suočavamo se s teškim zločinima. Treba ponovno da uvedemo smrtnu kaznu, jer će to zastrašiti i odvratiti kriminalce od izvršenja teških delikata. To je jedini put za rešenje tog problema”, smatra lider Partije nacionalističkog pokreta Devlet Bahčeli, Erdoganov koalicioni partner.

Turska je 2001. godine delimično ukinula smrtnu kaznu, sem za krivična dela učinjena u vreme ratnog stanja, kao i za teroriste. Ta kazna je potpuno izbrisana iz paragrafa 2004. godine, jer je to bio jedan od preduslova za početak pristupnih pregovora s Evropskom unijom. Najoštrija kazna u turskom zakonu sada je doživotni zatvor, s tim što se za višestruka najteža krivična dela, kao što su terorizam, ubistva i silovanje maloletnica, jednoj osobi može izreći više doživotnih robija.

Predsednik parlamenta Mustafa Šentop, kadar vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP), odmah je podržao ideju o vraćanju smrtne kazne.

„Tu kaznu treba primenjivati samo u izuzetnim slučajevima: za teška ubistva s predumišljajem, kao i za zločine protiv žena i dece”, ističe on. U vladajućoj koaliciji najavljuju da će tu inicijativu pokrenuti na jesenjem zasedanju parlamenta, koje se očekuje u oktobru.

Ta ideja se više puta mogla čuti posle neuspelog pokušaja državnog udara sredinom 2016. godine, iza kojeg je, prema tvrdnjama Erdogana, konce povlačio konce Gulen, koji već dve decenije živi u Americi i negira tu optužbu. Tom prilikom je stradalo 250 građana, dok je više od dve hiljade ljudi lakše i teže ranjeno.

Erdogan i Gulen su godinama imali bliske odnose i mnogi u Turskoj veruju da je uticajni klerik presudno pomogao AKP da 2002. godine osvoji vlast. U međuvremenu su se razišli. Amerika odbija da ga izruči, iako dve zemlje imaju ugovor o ekstradiciji.

Erdogan je izjavio da će podržati ponovno uvođenje smrtne kazne ako ta ideja dobije većinsku podršku u parlamentu.

„Mi smo pogrešili što smo ukinuli smrtnu kaznu. Mene vređa to što u zatvorima hranimo one koji su ubili 250 naših građana, vojnika i policajaca (tokom pokušaja puča), svejedno što su u međuvremenu mnogi teroristi osuđeni na doživotni zatvor. Ako parlament predloži tu promenu, ja ću je kao šef države podržati”, izjavio je Erdogan.

U vodećoj opozicionoj Republikanskoj narodnoj partiji ističu da su u principu protiv smrtne kazne i tvrde da je ovo prljava igra vladajuće koalicije, koja zaobilazno želi da amnestira Gulena i njegove teroriste. Ukoliko se ta kazna ponovo legalizuje, onda zemlje u koje su pobegli pučisti ne bi pristale da ih izruče Turskoj . Među njima je i Gulen.

Ponovno uvođenje smrtne kazne sigurno bi još više poremetilo odnose Brisela i Ankare, koji su opterećeni mnogim problemima, pa pristupni pregovori, koji su počeli 2005. godine, nisu mnogo odmakli od početka. To bi bila „crvena linija” preko koje Evropska unija sigurno ne bi mogla da pređe.