Da li će Rusija pomoći Jermeniji

Dok Jeremeni i Azerbejdžanci ginu u borbama oko Nagorno-Karabaha, šanse za makar privremenu obustavu rata su slabe. Životi im zavise i od sopstvenih vojničkih sposobnosti i od dogovora sila koje figuriraju kao njihovi zaštitnici, kao i od njihove eventualne uloge na frontu.

Tako su, prema tvrdnjama jermenskog ministarstva odbrane, i turski raketni sistemi „kaoisgra”, pored ranije korišćenih „smerča” i „poloneza”, juče upotrebljeni u azerbejdžanskom bombardovanju Stepanakerta, prestonice Nagorno-Karabaha. Turska osuđuje ono što naziva napadima Jermena na civile u azerbejdžanskom gradu Ganji. Dok Jermenija od Evropskog suda za ljudska prava traži preduzimanje privremene mere protiv Turske, zvanični Jerevan tvrdi da Baku širi dezinformacije o napadima sa teritorije Jermenije kako bi time dobio povod za nove provokacije.

Turske pomoći jednoj od zaraćenih strana tiče se i informacija koju je ruski portal „Sputnjik” dobio od pripadnika sirijske opozicije – da su 93 njihova borca, za koje se veruje da ih je Turska prebacila azerbejdžanskim snagama, već poginula u borbama i da su tela njih 53 vraćena u domovinu.

Pregovori o rešenju ovog pitanja u okviru Minske grupe OEBS-a decenijama ništa nisu postigli. Azerbejdžan najavljuje da je jedini način za prekid ratnih dejstava povlačenje Jermena iz Nagorno-Karabaha, teritorije koju sve međunarodne institucije priznaju kao deo Azerbejdžana, ali na kojoj većinski žive Jermeni, koji su proglasili nezavisnost. Jermeni nisu spremni da ispune taj uslov i tvrde da će snage Nagorno-Karabaha nastaviti da pružaju adekvatan odgovor sve dok Azerbejdžan ne prestane da provocira i napada.

Kako ovaj sukob predstavlja i pitanje nadzora nad celim Kavkazom, za ishod su zainteresovani mnogi, u prvom redu Turska, Rusija i Iran. Jermenski premijer Nikol Pašinjan izlaz vidi u pomoći Rusije. On je u intervjuu „Bildu” rekao da veruje da će, ukoliko bude potrebno, Moskva pružiti vojnu pomoć Jerevanu. Sporazum između Jermenije i Rusije i članstvo u Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) podrazumeva (kao i član 5 ugovora NATO-a) da napad na jednu članicu podrazumeva zaštitu ostalih. U Jermeniji se nalazi i ruska vojna baza, a Pašinjan podseća da imaju i jedinstven sistem protivvazduhoplovne odbrane. „Sporazum o tom sistemu vrlo precizno predviđa u kojim se slučajevima te oružane snage mogu iskoristiti u cilju osiguranja bezbednosti Jermenije”, rekao je jermenski premijer.

Iako između Jermenije i Azerbejdžana besni rat, on se zvanično još odigrava na teritoriji Azerbejdžana, što Rusima, čak i da žele, ne daje mogućnost za intervenciju. Drugi razlog za to što se Moskva nalazi u neugodnoj situaciji zbog ovog sukoba jesu pragmatični i partnerski odnosi s Bakuom. Tome treba dodati i obnovljene, ali i dalje nestabilne odnose s Turskom u Siriji i Libiji, uporedo s velikim ekonomskim interesima: „Turskim tokom”, nuklearnom centralom i isporukama sistema S-400.

Rusija pokušava da smiri sukob i vrati ga u okvire Minske grupe OEBS-a, dok njeni zvaničnici i dalje izbegavaju da pomenu Tursku. Podatke o militantima iz Sirije, pominjući direktno Tursku, izneo je i francuski predsednik Emanuel Makron, od koga predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev traži izvinjenje zbog navodne netačnosti. Ruski predstavnik u UN Vasilij Nebenzja komentarisao je situaciju rečima: „Da, Turska nedvosmisleno podržava Azerbejdžan. Ali to ne znači da smo na drugoj strani i da podržavamo Jermeniju protiv Azerbejdžana. Mi imamo posebne odnose sa obe države.”

Ipak, novinare je juče zanimalo zašto je ruski predsednik Vladimir Putin tri puta telefonski razgovarao s jermenskim premijerom, a nijednom sa turskim i azerbejdžanskim predsednikom, na šta je njegov portparol Dmitrij Peskov odgovorio da to zavisi od radnih rasporeda predsednika i svrsishodnosti.

Ideja Jerevana o raspoređivanju ruskih mirovnih snaga u Nagorno-Karabahu takođe nije izvodljiva. Kremlj je odgovorio da „mirovnjaci mogu da uđu u ovu oblast samo uz saglasnost dveju strana” – Jermenije i Azerbejdžana. S tom idejom se Azerbejdžan ni 1994, kada je zaustavljen rat, nije saglasio.

Efekta nema ni zajedničko saopštenje članica Minske grupe SAD, Francuske i Rusije, kao ni pozivi nemačke kancelarke Angele Merkel na prekid rata. Moskva se u kontaktima sa Jerevanom i Bakuom zalaže za trenutni prekid vatre s obe strane, a od juče se aktivno uključio i Iran, razgovarajući sa dve zaraćene strane i Rusijom. Turski presednik Redžep Tajip Erdogan otvoreno i odlučno podržava Azerbejdžan, stavljajući odnose s Rusijom na test izdržljivosti i povećavajući ulog u odnosu na EU koristeći pretnju puštanjem tri miliona izbeglica sa svoje teritorije ka evropskim prestonicama.