Stariji odgovorni, mlađi hvataju krivine

Kišan i tmuran dan, ispred jedne od prestoničkih pekara otegao se red, a sugrađani strpljivo čekaju ispred objekta.

– Bilo bi dobro da možemo da sačekamo unutra, ali mere su mere – komentariše sredovečna gospođa. I dok se u srcu prestonice vodi računa koliko se osoba u istom trenutku može zateći u zatvorenim objektima u skladu sa kvadraturom, a bez maske gotovo da se niko ne usuđuje da uđe, situacija je nešto drugačija u pojedinim objektima koji se nalaze malo dalje od centra grada.

U nekim od lokalnih prodavnica na Karaburmi mogu se videti kupci, ali i poneki trgovac bez maske. U početku, kako svedoče žitelji ovog naselja, opominjali su komšije da u radnju ne ulaze bez maske, ali sada to ne čine. Kupci koji žure i želja da se drže one stare trgovačke „mušterija je uvek u pravu”, očigledno, učinili su svoje. Na prestoničkim ulicama situacija je šarenolika. Stariji sugrađani pretežno nose maske i pod vedrim nebom, dok mlađi ljudi uglavnom ne. Hodaju brzo, sami ili u grupi, a maske stavljaju na lice tek kada dođe trenutak da se ukrcaju u autobus ili uđu u neki zatvoreni objekat.

U blizini jedne od prestoničkih srednjih škola naša ekipa zatekla je juče učenike koji su uživali u školskom odmoru. Sede na klupama, razgovaraju, a masku će verovatno staviti na lice tek kada dođe trenutak da se vrate u učionice. Na autobuskim stajalištima u srcu prestonice gotovo svi putnici koji su čekali javni prevoz nosili su zaštitu na licu.

– Vozim se svakodnevno autobusom na liniji 23. Šta da kažem... U prevozu ima ljudi koji ne nose masku, onda ima onih koji je ne nose kako treba, odnosno spuste ispod nosa, ali i putnika koji poštuju mere. Ne ulazim u autobus bez maske, najviše zbog sebe – rekao je sugrađanin Dušan L. i dodao da napolju prekriva usta i nos čim primeti da oko njega ima više ljudi, odnosno kada čeka u redu ili na autobuskoj stanici.

Na vratima autobusa istaknuto je obaveštenje da je ulazak u vozilo zabranjen putnicima koji ne nose zaštitnu masku na licu, a onima koji odbijaju da poštuju ovo pravilo preti kazna od 5.000 dinara. Takođe, vozači imaju obavezu da upozore putnike koji ne nose zaštitu na licu da napuste vozilo, a u slučaju da putnik to neće da učini, vozno osoblje kontaktira dispečera u upravljačkom centru Sekretarijata za javni prevoz koji potom o tome obaveštava najbližu patrolu koja vrši kontrolu. Neki od korisnika gradskog prevoza koje smo zatekli na autobuskim stajalištima svedoče da su upoznati sa tim, ali sumnjaju da vozači imaju vremena da se bave putnicima koji ne nose maske. O tome da treba da ulaze samo na prednja vrata, priznaju, vrlo često ne razmišljaju zato što žure. Ugostiteljski objekti koje smo posetili tokom jučerašnjeg dana nisu bili krcati. Osoblje lokala radilo je pod maskama, a gosti, sasvim očekivano, odlagali su ih da bi uživali u porudžbini.

Maska je najvažnija odbrana

U glavnom gradu za sada neće biti novih mera, važno je da se postojeće primenjuju dosledno i istrajno, a sanitarna inspekcija će pojačati kontrolu i samim tim biće više kazni, istakao je gradonačelnik Zoran Radojičić za RTS. U ambulantama se povećao broj pacijenata sa respiratornim infekcijama, ukazao je gradonačelnik, ali situacija je i dalje pod kontrolom.

– Postoje različite grupe ljudi i zato moramo da reagujemo na različite načine. Jedni su oni kojima je dovoljno objasniti situaciju, koji će razumeti problem i ponašati se u skladu sa tim. Druga grupa ljudi je ona koju treba motivisati i sa njom komunicirati, kojoj stručna lica treba da skrenu pažnju – rekao je Radojičić i dodao da postoji i ona grupa koja treba da se sankcioniše, ali je relativno mali broj takvih u Beogradu.

Hladno vreme, pojava gripa i respiratornih infekcija, ocenio je on, pogoršavaju situaciju.

– Podaci govore da su maske značajne i kao barijera jer lokalno povećavaju temperaturu i tako umanjuju mogućnost da se zimski respiratorni virusi vezuju za organizam. Maska je jednostavna, ali je i najvažnija odbrana od virusa u ovom trenutku. Ukoliko dođe do pogoršanja situacije, primenjivaćemo striktnije mere i posvećenije pratiti izvršenje mera koje sprovodimo. Glavni parametar je broj pacijenata koji zahtevaju bolničko lečenje – zaključio je Radojičić.