Evropski potrošači nerado se vraćaju starim navikama

Potrošači u Evropi i dalje izbegavaju aktivnosti koje ih mogu dovesti u kontakt sa drugim ljudima, a većina očekuje da će proći najmanje 18 meseci pre nego što se život vrati u normalu, pokazalo je istraživanje među osam hiljada građana Velike Britanije, Nemačke, Francuske , Italije i Švedske. Analizu je sproveo istraživački centar agencije „Bejn i kompani” koji je saopštio da je potrebno dosta vremena da se potrošači vrate svojim aktivnostima.

U svih pet zemalja većina anketiranih je izjavila da im je potrebno godinu i po dana, pa čak i više da bi život krenuo svojim ranijim tokom, a mali broj ljudi veruje da se stvari nikada neće normalizovati, navode iz ove kompanije koja podseća da je slično istraživanje sprovedeno još u maju i da su ljudi tada bili mnogo optimističniji. Prema tadašnjem istraživanju većina ispitanika je smatrala da je potrebno samo šest meseci da se situacija stabilizuje, a u najgorem slučaju su pominjali godinu dana koliko je, verovali su, neophodno da se život vrati u normalno stanje. Mnogi su čak mislili da će se epidemija završiti i da će vakcinacija biti sprovedena za samo šest meseci. Sada je, navode, situacija značajno drugačija – većina ispitanika je počela da gubi nadu da će se pandemija završiti brzo i da će svi povratiti svoje stare navike, pa i život na koji su navikli.

– Na primer, većina potrošača u Italiji nada se stabilizaciji u narednih godinu dana. Francuska i Švedska imaju najveći broj onih ispitanika koji očekuju period oporavka najranije za 18 meseci. Zajedničko za sve anketirane je da pokazuju sve pesimističnije raspoloženje. Razlog očigledno nije samo to što su se građani ovih zemalja, pa i celog sveta uželeli svog starog života i navika nego i to što se epidemiološka situacija u Evropi znatno pogoršala poslednjih nedelja. Blokade su ukinute, većina se polako vratila na javna mesta, a onda je kovid 19 pokazao opet da nema opuštanja. Do koje mere ih je to pogodilo pokazuju rezultati istraživanja u kome je veliki procenat potrošača koji su otkrili da će nastaviti sa svojom uobičajenom rutinom uz više opreza bez obzira na rizik od obolevanja. Na pitanje kakva su njihova očekivanja u narednih godinu do godinu i po dana, većina se izjasnila da u tom periodu sigurno neće ulaziti u pune autobuse ili putovati prepunim vozovima i avionima.

Broj onih koji planiraju da idu u inostranstvo na odmor je mnogo manji nego pre proglašenja pandemije. Umesto toga planiraju kratka putovanja nedaleko od mesta boravišta, uglavnom sopstvenim prevozom i da ne moraju dugo da voze. Za razliku od naše zemlje u kojoj se građani i dalje nerado odriču barova i restorana u pomenutim evropskim zemljama je malo onih koji žele da ih posećuju isključivo zbog straha od infekcije. Potrošači se u suštini usredsređuju na najvažnije aktivnosti poput kupovine uglavnom namirnica i ne planiraju da menjaju te navike. Posebno što je gotovo polovina ispitanika izjavila da će u narednih 12 do 18 meseci provesti više vremena kod kuće nego pre krize.

Kako su ljudi bili prinuđeni da rade od kuće, mnoga preduzeća su shvatila da je virtuelni rad održiva opcija koja bi se u mnogim slučajevima mogla pokazati isplativijom i efikasnijom. Kako se kompanijama i dalje ne žuri da vrate zaposlene u kancelarije to je potpuno logično, te i potrošači svoje aktivnosti i nabavku prilagođavaju što udobnijem boravku u svom životnom prostoru.