Proslave glavni izvori zaražavanja

Zamenik direktora Instituta „Batut” Darija Kisić Tepavčević rekla je danas da se virusom korona u našoj zemlji najviše zaražava radno-aktivno stanovništvo, do 60 godina, koje se, navodi, najviše i kreću, a najmanje stariji.

Na konferenciji Kriznog štaba, Kisić je istakla da su stariji građani i dalje najodgovorniji.

Navodi da su glavni „izvori” i najveći faktori rizika zaražvanja proslave i sva druga okupljanja.

Kisić navodi da su deca školskog uzrasta pokazala kako poštovanje preventivnih mera može značajno usporiti transmisiju virusa, čak i u zatvorenom prostoru.

Direktorka KBC Bežanijska kosa Marija Zdravković navela je da posebne komplikacije zaražavanjem virusa korona mogu imati pacijenti koji su HIV pozitivni, transplantirani pacijenti, dijabetičari i onkološki pacijenti.

Zdravković navodi da je jako važno u ovom periodu raditi na jačanju imuniteta, unositi voće i povrće, a izbegavati pušenje, zamor i određene lekove koji utiču na imuni sistem.

Oko 80 slučajeva korone kod osoba do 60 godina života

Oko 80 odsto laboratorijski potvrđenih slučajeva koronavirusa je kod osoba do 60 godina izjavila je danas na konferenciji Kriznog štaba zamenica direktora Instituta „Batut” Darija Kisić Tepavčević.

Kisić Tepavčević je na konferenciji za novinare rekla da je 11 osoba obolelo uzrasta od 0 do 10 godina, 21 osoba od 10 do 20 godina, 26 osoba od 20 do 30 godina, 52 osobe od 30 do 40 godina, 56 osoba od 40 do 50 godina, prenosi Tanjug.

Prema njenim rečima, 48 osoba je oboleo uzrasta od 50 do 60 godina, 31 osoba od 60 do 70 godina, 15 osoba od 70 do 80 godina i pet osoba je obolelo starosti od 80 do 90 godina.

Kisić Tepavčević je podsetila da je prethodnih dana najveća zastupljenost obolelih, između 40 i 50 odsto, bila u uzrastu od 20 do 40 godina.

Nema odluke o zatvaranju škola, nismo ni razgovarali o tome

Po rečima zamenice direktora Instituta „Batut” dr Darije Kisić Tepavčević na Kriznom štabu nije doneta nikakva generalna odluka o zatvaranju škola i prelasku na onlajn nastavu, kao i da o tome nije ni razgovarano.

Kisić je tako odgovorila na pitanje da li se škole zatvaraju od 1. novembra, s obzirom da se, na konstataciju novinara, javljaju roditelji učenika koji su dobili takvo obaveštenje iz pojedinih škola, navodi Tanjug.

„Nikakva takva generalna odluka nije doneta. Ona zavisi od epidemiološke situacije, kako u samim školama, tako i na nivou čitave Srbije”, rekla je dr Kisić.

Ističe da je 1. novembar daleko i da Krizni štab za taj period nije mogao da donese odluku.

Kisić kaže da postoji komisija i radna grupa koja prati epidemiološku situaciju u školama, a da se odluke donose ne samo na osnovu broja pozitivnih učenika, već i na osnovu toga da li se virus širi u školskoj sredini.

Do sada se u školama, dodaje, u 95 odsto slučajeva radilo o sporadičnim oboljevanjima i da su se ti učenici zarazili van škole.

Dodaje da je samo u četiri situacije došlo do širenja u okviru odeljenja.

Odgovorno lice za mere u objektima sa vise od dvoje zaposlen

Obaveza da se u svakom uslužnom objektu odredi odgovorno lice koje kontroliše primenu mera ne odnosi i na male kioske već na objekte sa više od dvoje zaposlenih, pojasnila je dr Kisić i dodala da je to važna mera jer i savesnim osobama može da popusti pažnja i da zato mora da bude lice koje će biti posebno za to zaduženo.

Ističe da, ipak, naglasak nije na kažnjavanju već na poštovanu preventivnih mera.

Kada bi svi nosili maske nikakve dodatne mere nam ne bi bile potrebne.Moguća oštrija kontrola na granicama u narednom period

Na konferenciji Kriznog štaba, dr Kisić je rekla da su mere na granicama za sada nepromenjene i dodala da kontrola na granicama jeste svakodnevna tema Kriznog štaba.

„U ovom momentu nismo doneli nijednu drugu preporuku nego što je trenutno na snazi. Međutim, imajući u vidu razbuktavanje epidemije, vrlo je moguće da će u narednom periodu doći do regulacije na granicama”, rekla je Kisić.

Nismo razmatrali meru karantina

Dr Darija Kisić Tepavčević danas je izjavila do sada nisu razmatrane strože mere, poput karantina, zabrane kretanja, a da je najvažniji parametar po kojem se uvode mere popunjenost zdravstvenih kapaciteta.

„Karantin, koji uvode mnoge evropske zemlje u pojedinim gradovima, za dve do tri nedelje daju rezultate. Imajući u vidu da je kod nas epidemiološka situacija još uvek stabilna, mada sve treba da nas zabrine ovaj rastući trend, nismo razmatrali neku od takvih mera”, rekla je dr Kisić.

Ona je, kako navodi Tanjug, istakla da ne treba da se razmišlja da li smo i koliko blizu ili daleko od nečega, već da se svi ponašamo tako da ne dozvolimo da se inficiramo

Na pitanje kakvi moraju biti parametri da bi bila doneta odluka o zabrani kretanja, Kisić je odgovorila da je najvažniji uvek popunjenost zdravstvenih kapaciteta i broj osoba koji se nalaze na respiratoru.

„Prioritet je da smo u stanju da pružimo odmah uslugu svakom pacijentu kojem je potrebna, i kovid i svim ostalim pacijentima. Zato je u ovom momentu primarni cilj da sve bolnice koje nisu u kovid režimu što duže održimo takvim”, rekla je Kisić i podsetila da vodeći uzrok obolevanja i umiranja u Srbiji nije korona, već kardiovaskularna i maligna oboljenja.

Zato se sada, ponavlja, pre svega posmatra kapacitet zdravstvenog sistema i njegova spremnost da preuzme pacijente odmah, da se ne bi došlo u situaciju, kao neke zemlje, kada su potrebe za hospitalizacijom prevazišle kapacitete zdravstvenog sistema.

„Izvesno je da ćemo se dugo boriti sa ovim virusom i da moramo da naučimo da živimo sam njim bez nekim drastičnijih mera, ako nisu baš neophodne. A, do tada masovno sprovođenje prevencije”, rekla je dr Kisić.

U tom smislu, od ponedeljka se, podseća, Arena priprema za prijem pacijenata, iako ti kapaciteti još nisu potrebni, ali se mora razmišljati par koraka unapred.

„Sve sa idejom da što duže funkcionišemo, a nadamo se cele sezone, koliko toliko normalno. Do narednog proleća moraćemo da živimo sa maskom i drugim preventivnim merama”, navela je dr Kisić Tepavčević.