Ono koferče i ona torba

Upravo slušamo izjave dosadašnjeg ministra za infrastrukturu Velimira Ilića, koji preteći podseća na „aferu kofer”. Reč je o onoj dogodovštini kada je policija u nekom privatnom stanu (iz kojeg je neposredno pre toga na poziv sekretara Vlade Srbije Dejana Mihajlova izašao Ivica Dačić, predsednik SPS-a) zatekla viceguvernera Narodne banke Srbije i, kofer – pun novčanica nepoznatog darodavca za neimenovanog primaoca! E, pošto se ovih dana pokazalo da SPS neće u koaliciju za formiranje nove vlade sa Veljinom (narodnjačkom) koalicijom, Velja nas (ili Dačića) podseća na taj kofer, za koji kaže da „ne zna da li je u pitanju Dačićev ili Dinkićev”. Kao, Velja – ne zna!

Da se ikada u protekle dve godine gospodin Velimir Ilić setio „afere kofer”, bilo bi to prirodno. Da je predlagao da se afera reši, bilo bi još prirodnije. A da se, tada, kao sada, setio i mogućnosti pokretanja parlamentarne debate – bilo bi to najprirodnije.

Međutim, šta? Gospodin Ilić (i ne samo g. Ilić, nego i bilo ko drugi) ne samo da nije pokretao pitanje rešavanja „afere kofer”, niti bilo koje druge od stotine nerešenih afera ove države, nego nije pokretao ni pitanje razrešenja „afere torba”. Da podsetimo, reč je o onoj torbi koju je navodno neko sa naplatne rampe (gde se kralo na desetine miliona evra putarine) svako ili svako drugo veče donosio u zgradu Vlade Srbije. A iz te zgrade je, kada se to navodno otkrilo, neki „Velja”, kako se čulo u „presretnutom” telefonskom razgovoru, navodno poručio „drumarima” da „ne brinu za sebe”. Samo da se „malo primire”.

„Tih dana smo nestrpljivo iščekivali da ministar Ilić pokrene parlamentarnu debatu o večitim i ogromnim krađama državnih para od „drumskih razbojnika”, ali zalud! Kao što se, uostalom, ni Dačić nikada nije setio da pokuša da pokrene parlamentarnu debatu o „koferčetu”! A nisu ni drugi. Kao što uostalom pre neko veče i Milutin Mrkonjić, potpredsednik SPS, na televiziji reče da ima „dugačak spisak” ovdašnjih afera. Ali ne samo da taj spisak nije izneo na videlo, nego se ni on nikad nije setio da o nekoj od tih afera pokrene raspravu u Skupštini Srbije, mada je tamo često i predsedavao.

Delimičan spisak naših mnogobrojnih krupnih afera povremeno su pominjali pojedini političari, pretežno iz opozicije, ali i pojedinci u vlasti, mada tek da bi nekome „začepili usta”, a ne sa ozbiljnom namerom da se kriminal u vrhu vlasti, korupcija, pa i neposredna velika pljačka zaista otkrije i kazni. Sećamo se da su neki političari obećavali da će „kada oni dođu na vlast”, otkriti korupcionaške afere oko privatizacije železare Smederevo, šećerana, cementara... sumnjive kupovine zarđalih vozova, veoma štetnih ugovora (spisak je beskonačan), ali tek jedna ili dve afere su jedva samo načete („afera indeks”, „afera Gradska čistoća”...). Koja beše treća?

I, šta sad? Hoćemo li da opet izlazimo na ulice da bismo tražili rešavanje svake afere pojedinačno? Ili ćemo da potpisujemo peticije? Ili... Ili su građani potpuno nemoćni pred nazovimo ga tako – „udruženjem večitih političara koji se uzajamno štite bez obzira na to da li su na vlasti ili u opoziciji”. Političari povremeno najavljuju otkrivanje nekih afera, ali to samo prete jedni drugima, da se zauzvrat ne bi otkrila neka njihova afera. Ili da bi dospeli ili ostali na vlasti.

Zna se, inače, kako se rešavaju afere duhovno davno potonulog društva kakvo je naše: stvara se i konačno stvori legalističko društvo – država u kojoj pravno i pravedno funkcionišu svi njeni segmenti (pre svega policija i sudstvo), a sve ostalo se gotovo podrazumeva.

Ovako kako je sada, imamo samo dva rešenja: ili da iz godine u godinu pravimo kolekciju lepih obećanja, ili da skupljamo kolekciju krupnih afera.

U lepa obećanja treba računati i najavu otkrivanja velikih afera. Kao ovo sada sa „koferom”, ili Mrkinim dugačkim spiskom velikih afera koji krije ispod stola, ili...
novinar