Šahovski velikani Srbije (2)

Svetozar Gligorić (Beograd, 1923 – Beograd, 2012)

Naš najbolji šahista i jedan od najboljih u šahovskoj istoriji. Prvi put je ugledao šah u osmoj a poslednji turnir odigrao u 79. godini. Pobedio je na 65 turnira, osvojio 12 olimpijskih medalja, šest medalja na ekipnim prvenstvima Evrope. Prvak Jugoslavije bio je 11 puta, predvodio je reprezentaciju Jugoslavije i Srbije skoro 30 godina. Dobitnik je nagrade AVNOJ-a, Ordena Nemanje i Ordena Vuka Karadžića. Na proslavu 1937. 14. rođendana prestolonaslednika Petra Drugog Karađorđevića, pozvani su i najbolji gimnazijalci Beograda, među kojima i Gligorić. Svoje detinjstvo i mladost proveo je u teškim uslovima jer je kao mali ostao bez oca, a u 17. godini i bez majke, ali je od tada, sa belim ili crnim figurama, sa bilo kim da igra – igrao na pobedu. Gligorić je poznat i po uspešnoj novinarskoj karijeri. Govorio je više jezika. Bio je stalni dopisnik časopisa „Čes rivju ” i „Čes lajf” i autor brojnih knjiga o šahu.

U poslednjoj deceniji svog života, vratio se svojoj ljubavi iz mladosti – muzici. Uči da svira na klaviru, i posle sedam godina objavljuje svoje kompozicije. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu u Aleji velikana. Nije otišao – dok je šaha i šahista, živeće sa njima.

Aleksandar Matanović

Milan Matulović (Beograd, 1935 – Beograd, 2013)

Nacionalni majstor od 1955, internacionalni majstor od 1961. a velemajstor od 1965. godine, tajne drevne igre naučio je sa 13, a zapaženije rezultate počeo da postiže sa 16 godina. Osvajač je dve ekipne srebrne olimpijske medalje u Tel Avivu 1964. i Luganu 1968, dve bronzane, u Zigenu 1970. i Skoplju 1972. Na Olimpijadi u Tel Avivu je imao najbolji pojedinačni rezultat, zajedno sa Smislovim. Na pet Šahovskih olimpijada je iz 78 partija osvojio 60 poena, pa je procentualno najuspešniji jugoslovenski olimpijac svih vremena. Bio je prvak Jugoslavije 1965. i 1967, a učesnik je i šest zonskih i dva međuzonska turnira za prvenstvo sveta. Na Evropskim ekipnim šampionatima u 1961, Hamburgu 1965. i Batu 1973, osvojio je srebrne medalje. Igrao je Oberhauzenu za selekciju sveta protiv SSSR-a na Meču stoleća u Beogradu 1970. Trijumfovao je na 32 međunarodna turnira, a velemajstorski rezultat je postigao 25 puta. Pobeđivao je velikane svoga doba: Fišera, Talja, Karpova, Smislova, Spaskog, Korčnoja, Bronšt Timana, Reševskog, Larsena, Portiša, Polugajevskog...

Miroslav Nešić

Stručna saradnja: Aleksandar Matanović, velemajstor, Miroslav Nešić, sportski novinar, Borivoje Žarić, međunarodni šahovski sudija, prof. dr Dragoslav Đukanović i Šahovski savez Srbije.

Umetnička realizacija izdanja: mr Boban Savić, akademski slikar.