Poruke „Bajdenovih dokumenata"

Posle pojave i drugog „Bajdenovog dokumenta” o BiH, koji takođe nije demantovan, otklanja se svaka sumnja u autentičnost ovog i prethodnog „dokumenta” o Albaniji i „Kosovu”, proizvedenog i plasiranog po istom obrascu u izbornom štabu predsedničkog kandidata demokrata. Reč je prosto o posebnoj metodologiji obraćanja izbornog štaba za poslednji trenutak, dve nedelje pred izbore, manjim etnopolitičkim zajednicama u prostorima sa strateškim interesima SAD, kakve u ovom slučaju predstavljaju Albanci i Bošnjaci na Balkanu, prostoru koji jeste u geostrateškom mozaiku SAD, sa sučeljenim interesima s Kinom i Rusijom. Ovakvo obraćanje je u neku ruku primereno kad su kandidat i izborni štab preokupirani važnijim izbornim pitanjima, što ne znači da „dokumenta” i njihove poruke ne treba uzimati za ozbiljne, naprotiv.

Generalno, „Bajdenovi dokumenti” šalju tri veoma važne poruke: prvo – izbor pitanja KiM i BiH najavljuje jače angažovanje Bajdenove administracije na rešavanju ta preostala dva od tri (makedonsko pitanje se posle političkih promena i ulaska SM u NATO smatra zatvorenim) geopolitička pitanja važna za Zapad u regionu radi njegovog konačnog uključenja u transatlantsku zajednicu zaokruženjem evroatlantskih integracija; drugo – diskontinuitet s politikom administracije još aktuelnog predsednika Trampa na teme KiM i BiH; treće – punu podršku albanskoj i bošnjačkoj strani kao elementima strateške interesne orijentacije SAD na našim prostorima.

Sami „dokumenti” su pozivi Albancima i Bošnjacima da glasaju za demokratskog kandidata, i to u izvesnom smislu predstavlja i „regionalni” odgovor i pariranje pozivanju srpske zajednice u SAD da glasa za republikanskog kandidata. Međutim, sadržaj i poruke u pozivima koji predstavljaju obrazloženje i motiv za podršku izboru gospodina Bajdena, zaslužuju posebnu pažnju. U oba slučaja u obrazloženju poziva uz podršku se identifikuju ključni elementi političkih pitanja koja obe zajednice  smeštaju u svoje strateškopolitičke osnove delovanja u regionu i naročito prema Srbiji i odnosima s njom. U tom smislu, u albanskom „dokumentu” dominira opredeljenje za albanski faktor u strateškom pogledu. Podvučeno je pitanje KiM kao ključno, sa tri za albansku stranu suštinske strateške podrške: potvrdi državnosti „Kosova”; pomoći da dobije viznu liberalizaciju koja je glavni zahtev Prištine EU u kontekstu evrointegracija; uvažavanju teze da je Srbija agresor, a „Kosovo” žrtva, sa svim mogućim političkim i drugim posledicama takvog pristupa. U bošnjačkom „dokumentu” reafirmiše se u punom smislu politika prema BiH prethodnih administracija demokratskih predsednika Klintona i Obame, u kojima je demokratski kandidat, gospodin Bajden igrao ključnu ulogu u definisanju i realizaciji tih politika. Težište je na osnovama politike SAD iz kraja devedesetih godina prošlog veka, s ocenama i stavovima koji reafirmišu podršku bošnjačkoj strani i polaznu osnovu o srpskoj ulozi i krivici za događaje i odgovornost za posledice (agresija, genocid, itd.), kao i projekcijom BiH prema evroatlantskim integracijama (federalizacija BiH i dr.).

Pored iznetih specifičnosti „Bajdenovih dokumenata” i poruka iz njih Albancima i Bošnjacima i ostalima u regionu, oni nedvosmisleno potvrđuju procenu da će administracija gospodina Bajdena, ukoliko dobije izbore, svakako ići u reviziju spoljne politike administracije aktuelnog predsednika Trampa neposredno u regionu i, u vezi s njim, u pogledu odnosa s EU (vraćanje na pun partnerski odnos) i dalje strategije NATO-a (vraćanje prioriteta u politici proširenja). Zato se kroz „dokumente” indirektno obnavlja evroatlantizam kao strateška opcija za region i značaj proširenja NATO-a bez rezervi, kako kroz izbor, u ovom slučaju, dva važna (KiM i BiH) preostala nerešena regionalna pitanja s aspekta zapadnih geopolitičkih interesa, tako i kroz jasnu poruku da se region smatra zapadnom sferom interesa u kontekstu tekućih globalnih sučeljavanja (Kina, Rusija).

Kad je reč o Srbiji, „Bajdenovi dokumenti” su nesumnjiv putokaz mogućeg razvoja oko KiM i regiona, s kojim treba računati ukoliko gospodin Bajden dobije izbore. Težište bi bilo na rešavanju KiM uz pun zamah, a međusobno priznanje kao konačno rešenje na osnovu objedinjenog stava Vašingtona i Brisela, uz pojačanu dinamiku realizacije. Ovo zbog toga što bi rešavanjem KiM na toj osnovi realizacija drugih geopolitičkih ciljeva bila, uveren sam, znatno jednostavnija u pravcu interesa transatlantske zajednice.

Diplomata